Bilo da je u pitanju malo ili mnogo vremena koje se provodi u sedenju, umerena do intenzivna fizička aktivnost povezana je sa smanjenjem obima struka, sistoličkog krvnog pritiska, triglicerida, HDL holesterola i insulina kod učesnika istraživanja starosti od 4 do 18 godina, tvrdi dr Ulf Ekelund iz bolnice Adenbruks u Kembridžu u Engleskoj i njegove kolege. Međutim, prednosti fizičke aktivnosti su veće među onima koji najmanje vremena provode sedeći, objavili su istraživači u Žurnalu Američke zdravstvene asocijacije sredinom meseca. "Decu treba podsticati da povećaju učešće u fizičkim aktivnostima, barem umerenog intenziteta, umesto da smanje vreme koje provode sedeći, jer je to važno za dobar rad srca i metabolizma", stoji u članku. Naučnici su primetili, međutim, da smanjenje broja sati koje mladi ljudi provode ispred televizora – jednog od glavnih elemenata vremena koje provode sedeći – i dalje predstavlja važan cilj zato što gledanje televizije predstavlja vezu sa drugim lošim navikama i izlaže ih reklamama koje promovišu nezdravu ishranu. Ekelund i njegove kolege su sakupili podatke iz 14 studija iz Međunarodne dečje baze podataka o akcelerometriji koji se odnose na fizičku aktivnost i vreme provedeno u sedenju objektivno izmereno akcelerometrom. U tim studijama je bilo ukupno 20.871 učesnika starosti od 4 do 18 godina iz Australije, Brazila, Evrope i SAD-a. Oko tri četvrtine dece i tinejdžera je bilo normalne težine, 18 odsto je imalo višak kilograma a 7 odsto je bilo gojazno. Prosečno vreme provedeno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti iznosilo je 30 minuta svakog dana, od 12 minuta u donjoj trećini do 53 u gornjoj. Prosečno vreme provedeno u sedenju iznosilo je skoro šest sati dnevno, od 268 minuta u donjoj trećini do 433 minuta u gornjoj. Vreme provedeno u umerenoj fizičkoj aktivnosti bilo je značajno povezano sa poboljšanjima u oblasti rada srca i metabolizma – obimu struka, sistoličkom krvnom pritisku, trigliceridima, HDL holesterolu i insulinu – bez obzira na pol, starost, vreme merenja, vreme provedeno u sedenju i obim struka (P<0,05 za sve). Nakon merenja svih nivoa fizičke aktvnosti, ustanovljeno je da vreme provedeno u sedenju nije povezano sa dobijenim rezultatima. Učešće u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti povezano je sa smanjenjem faktora rizika bez obzira na vreme provedeno u sedenju, mada je razlika između niskog i visokog nivoa fizičke aktivnosti bila najveća među učesnicima koji najmanje vremena provode sedeći. Prosečna razlika u obimu struka između donje i gornje trećine fizičke aktivnosti iznosila je 3,6 centimetara za one koji dosta vremena provode sedeći i 5,6 centimetara za one koji malo vremena provode u sedenju. Istraživači su primetili da ovaj obrazac, ako se nastavi i u odraslom dobu, može dovesti do značajnih rizika po zdravlje kod onih sa najvećim obimom struka. Istakli su da je jedna prethodna studija pokazala da je porast obima struka od 5 centimetara povezan sa rastom rizika od smrtnosti usled bilo kog uzroka od 17 odsto među muškarcima i 13 odsto među ženama. U jednoj grupi ispitanika, istraživači su uspeli da ispitaju transverzalni odnos fizičke aktivnosti i vremena provedenog u sedenju sa obimom struka. Ni vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti ni vreme provedeno u sedenju nije povezano sa obimom struka. Međutim, veći obim struka povezan je sa dužim sedenjem. Autori su istakli da opservacioni metod studije onemogućava donošenje zaključaka o uzročno-posledičnoj vezi. Isto tako, ova studija može dovesti do nekih kontroverznih zaključaka.

Ostale vestiArhiva