Njegovi lekari na Laboratoriji za eksperimentalnu onkologiju u San Francisku bili su oduševljeni oporavkom, ali je radost bila kratkog daha. Samo jedan mesec kasnije, leukemija se vratila i napredovala sve dok nije ubila dete. Početkom dvadesetog veka, gotovo da nije bilo moguće pomoći pacijentima s rakom. Samo u slučajevima u kojima su hirurzi uspevali da eliminišu tumor, ljudi su izbegavali smrt. Međutim, u nekoliko desetina objavljenih slučajeva tokom godina, lekari su primetili neobičan trend: pacijenti s kancerom ponekad se oporave od maligniteta, ako dobiju virusnu infekciju. To nije bila slučajnost. Tipični virusi ponekad napadaju ćelije tumora, otkrili su naučnici. Decenijama su pokušavali da veštački izazovu taj fenomen i pretvore ga u lek protiv raka. Danas, posle toliko godina neuspeha, čini se da su na korak od uspeha. Ćelije raka mogu brzo da se umnožavaju, ali ne mogu da se bore protiv infekcija, tako efikasno, kao zdrave ćelije. Zato naučnici veruju da postoje načini da se stvore virusi koji su dovoljno slabi da ne mogu oštetiti zdrave ćelije, a dovoljno jaki da unište ćelije tumora. Prva istraživanja na ovom polju započeta su već 1904. kada su otkrili da se žena sa rakom grlića materice privremeno oporavila uz vakcinu protiv besnila. Naučnici su davali žive viruse pacijentima sa kancerom. Pokušavali su da zaraze decu u terminalnim stadijumima bolesti poliom ili adenovirusima. Svi ti eksperimenti nisu urodili plodom – kancer se vraćao ili je u gorim slučajevima pacijente ubijala infekcija. Ideja je napuštena na neko vreme, ali je 1991. dr Martuza došao na ideju da isproba tretiranje kancera virusom herpesa simpleksa (HSV-1). Genom HSV-1je veći i može proizvesti veći broj mutacija. Dr Matuza oslabio je virus i oduzeo mu neke gene. Modifikovani virus, zatim je ubačen kod miševa sa rakom mozga koji su se zatim oporavili, ali je nakon nekog vremena određen broj njih uginuo od encefalitisa. Bernard Roizman, virolog sa Univerziteta u Čikagu otkrio je “glavni gen” u virusu herpesa. Kada je taj gen uklonjen, virus više nije imao snage da se izbori sa odbranom zdravih ćelija. Kako se ispostavilo, modifikovani virus bio je toliko “obogaljen”, da je jedino mogao da uspori rast tumora. Zatim je 1996. dr Jan Mor, virolog na Univerzitetu u Njujorku, nastavio da radi na oštećenom virusu dr Roizmana. On je ćelije raka neprekidno izlagao tom virusu, sve dok virus nije samostalno mutirao i dobio sposobnost da se umnožava u tim ćelijama. Dr Mor i njegov student Met Malvi, pronašli su način da njihov virus napadne imuni sistem što bi ga učinilo još moćnijim ubicom kancera. Za razliku od hemoterapije koja može da izgubi efikasnost tokom vremena, virusi koji se bore protiv raka umnožavaju se u telu i skupljaju snagu za infekciju. Kako bi napali direktno ćelije tumora, neki izazivaju reakciju imuniteta koja odaje položaj tumora. Danas nekoliko potencijalnih virusa su u fazi istraživanja. Poseban oblik virusnog agenta koji je pomogao u istrebljenju velikih boginja isprobava se u lečenju raka jetre, trećeg vodećeg uzroka smrti od raka širom sveta. Preživljavanje je upotrebom tog virusa u lečenju uvećano za polovinu, a naučnici tvrde da su neželjeni efekti takvih terapija minimalni u poređenju sa standardnom hemoterapijom. “Takozvani onkološki virusi sigurno će naći svoje mesto u medicini, naročito u kombinaciji sa drugim terapijama protiv teških i agresivnih tumora”, smatra Geri Hejvard, virolog Programa Džons Hopkins Herpesvirus. Trenutno su u toku i istraživanja u Baltimoru kojim bi trebalo da se napravi virus za borbu protiv melanoma i raka mokraćne bešike.

Ostale vestiArhiva