Slobodno vreme
Zdravlje
Srbiji je neophodna banka polnih ćelija
11.06.2012. 12:00
Izvor: Mondo
Srbiji je neophodna banka polnih ćelija
Banka polnih ćelija, za čije osnivanje je potrebno obezbediti 1,6 miliona evra, nada je za mnoge parove u Srbiji koji imaju problem sa sterilitetom i iscrpeli su sve mogućnosti lečenja da će jednog dana ipak dobiti potomstvo.
Banka reproduktivnog materijala trebalo bi da bude otvorena pri Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ali do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva.
U Upravi za biomedicinu se nadaju da će KCS do kraja 2013. godine uz pomoć Ministarstva zdravlja uspeti da otvori banku reproduktivnog materijala.
Kako je istakao, Klinika ima potrebne kadrove, s tim što bi njihov broj trebalo povećati. Međutim, nedostaje oprema koja košta najmanje nekoliko stotina hiljada evra.
"Oprema je specijalizovana i podrazumeva opremu za zamrzavanje i čuvanje reproduktivnih ćelija, kao i njihovo dobijanje, odnosno komplet za vantelesno oplođenje i set za laparoskopske operacije", objasnio je Ljubić.
On je dodao da i u regionu ne postoji banka polnih ćelija, već samo velike Evropske banke semena, čije su usluge ustanove iz Srbije godinama koristile.
Direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihajlović je naglasila značaj osnivanje banke reproduktivnih ćelija, budući da veliki broj parova u Srbiji ima problem sa sterilitetom i da je "iscrpeo" sve mogućnosti lečenja.
"Nažalost, potrebna su određena finansijska sredstva. Iako zakon definiše obavezu da onaj ko osniva banku polnih ćelija treba da snosi sve troškove i obezbedi finansijsku konstrukciju, Ministarstvo je zbog značaja osnivanja te banke spremno da finansijski pomogne", kazala je Mihajlović.
Ona je dodala da do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva za tu namenu, ukazavši da je Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS uputila zahtev i iskazala spremnost da osnuje banku reproduktivnog materijala.
Kako je rekla Mihajlović, u toj ustanovi je već obezbeđen prostor i kadar je obučen imajući u vidu da se bave postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje, a da je razlika samo u tome što bi se postupak obavljao doniranim ćelijama.
Mihajlović je izrazila nadu da će Klinički centar možda moći do kraja sledeće godine uz pomoć Ministarstva zdravlja da organizuje u akciju i otvori banku.
Zakonska rešenja nalažu da se banka reproduktivnog materijala može osnovati kao organizaciona jedinica u okviru zdravstvene ustanove koja se već bavi biomedicinski potpomognutom oplodnjom.
"Kapacitet će biti prepušten osnivaču, ali se nadam da će zadovoljiti sve potrebe naših porodica i građana", kazala je ona.