Korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeduje se ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje, naglasila je načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti u tom zavodu.
"Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije i poremećaja opšteg zdravstvenog stanja", kazala je Palibrk, a navodi se u saopštenju Gradskog zavoda.
Ona je podsetila da se iz jedne bakterije može za sedam sati razviti više od dva miliona bakterija pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe, adekvatnom čuvanju namirnica.
Lakokvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama gde se oni čuvaju u rashladnim uredajima, a važno je proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.
Mlečne proizvode, kao i živinsko meso trebalo bi kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama. Važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesa, miris i slično.
Tokom letnjih visokih temperatura trebalo bi detaljnije prati voće i salatu, kao i obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina, ali i da se hrana, posebno meso i jaja dobro termički obrade.
Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana se može čuvati najduže pet dana, a ako neko želi duže neophodno je da se ona zamrzne odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko moraju se čuvati u frižideru.
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve...).
Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda.
Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.
Kako je ranije najavljeno iz Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kontrola hrane životinjskog porekla tokom vrućih mesci, od maja do septembra, obavlja se pojačanim tempom, tako da se pored svakodnevnih redovnih organizujuju i planirane "akcijske" kontrole.
Takozvane akcijske kontrole objekata pod nadzorom sprovode se u svih 25 okruga na teritoriji Srbije kako bi se utvrdilo da li se poštuju opšti i posebni uslovi u skladu sa važećim Pravilnicima, načelima dobre higijenske i distributivne prakse svih subjekata u poslovanju sa hranom.
Tako se obavlja uzorkovanje hrane životinjskog porekla i uzorci šalju na analizu, a kontrola se odnosi na rukovanje hranom životinjskog porekla, njeno skladištenje na mestu prodaje, pripremu i isporuku potrošaču.
Takođe, kontroliše se propisani temperaturni režim rashladnih vitrina i frižidera, ispravnost ambalažnog pakovanja, organoleptičke osobine hrane, a u cilju zaštite potrošača i plasiranja bezbedne hrane životinjskog porekla namenjene tržištu.
U objektima koji su predmet kontrole, veterinarskom inspektoru daju se na uvid dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da se poštuju sve procedure.
Ukoliko se u objektu ne može dokazati da se poštuju sve preporuke i poreklo hrane životinjskog porekla, veterinarski inspektor nalaže neškodljivo uništavanje zatečene hrane, koja je nebezbedna za ishranu ljudi.
Protiv subjekta koji ovakvu namirnicu stavi u promet, pokreće se prekršajni postupak ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu.

Ostale vestiArhiva