Marijine ruke klize preko sivog džempera od kašmira sa velikom sjajnom dugmadi. „Nešto ovako ekstravagantno nemam u ormanu“, kaže zadivljeno. Odlučila je da proba džemper. Lepo joj stoji. Međutim, Marija ne kupuje džemper, samo ga iznajmljuje na nedelju dana. U jednoj radnji u Hamburgu odeća se iznajmljuje poput knjiga. Nekada je to bilo moguće samo sa kostimima il smokinzima - ovde se nudi svakodnevna odeća.

Gotovo je sa kupovinom – živelo pozajmljivanje
Iza te ideje stoje studentkinje Pola Fendel i Tekla Vilkening. “Želimo da pružimo alternativu šopingu”, kaže Pola. Za 14 evra mesečno žene svake nedelje mogu da iznajme dva odevna predmeta. “Obraćamo se onima koji ne mogu uvek da kupuju novo, a ipak žele da budu individualni”, kaže Tekla.
Večernje haljine, kožne jakne, odeća sa šljokicama, vuneni džemperi i šeširi – u maloj radnji je ukupno 350 odevnih predmeta. Većinu njih su ove studentkinje izvukle iz sopstvenih ormara, ostatak je od njihovih majki i drugarica. I neki mladi dizajneri iz Hamburga ostavljaju svoje kreacije ovde i nadaju se da će tako postati poznatiji.

Za svakoga ponešto?
Muškarci u ovoj radnji neće naći gotovo ništa. “Ako žele da nose žensku odeću, dobrodošli su”, kaže Pola. Odeća je uglavnom u malim veličinama - što je razumljivo s obzirom da je većina stvari iz ormara prijateljica ovih studentkinja.
Pored odeće, mušterijama su na raspolaganju i modni detalji, obuća i nakit. Najveći deo nakita vlasništvo je Poline bake. „Meni baka nikad nije pozajmljivala nakit“, kaže Pola sa osmehom. "Ali koncept iznajmljivanja odeće joj se toliko dopao da je odlučila da se rastane od nakita".

Kao kod drugarice
A odeću i bakin nakit nosiće žene u Hamburgu. Ono što se iz radnje iznese, mora se vratiti čisto i uredno. “Imamo princip ‘kao da pozajmljujete od drugarice’ i nadamo se da će mušterije paziti na naše stvari", kaže Tekla. Zbog toga je na svakom komadu odeće nalepnica koja kaže koliko taj komad vredi.
Ako se odeća vrati sa flekom od crnog vina ili rupom od cigarete, mušterija mora da plati polovinu cene i Tekla i Pola će se pobrinuti za sve. Ako je neki komad odeće izgubljen, plaća se puna cena. Ponekad je i vlasnicama radnje teško da dele. “Imam par crvenih cipela, koje sam na početku uvek želela da vratim kući”, kaže Tekla. Ali preduzetnice se sećaju svog gesla: najlepše iz ormara treba da se podeli.

Deliti i uz to proživeti
To je čitav trend, smatra Florijan Hojpl. “Ljudi sada veoma paze na to za šta daju novac. Pozajmiti je puno efikasnije”, kaže ovaj istraživač trendova. Koncept deljenja odavno je poznat u drugim oblastima, na primer - kar šering. „Prvo su zajdničko korišćenje automobila nudila samo privatna lica, a sada su se uključili i renomirani proizvođači automobila”, objašnjava on.
deljenja zahvatio je i modu, kaže Hojpl. „Ljudi znaju da je jeftina majica zapravo jako skupa. Znaju da kupovinom takve odeće podstiču siromaštvo i uništavanje prirodne sredine. Budi se nova svest“, objašnjava on. Hojpl očekuje da će studentkinje biti uspešne. Pored deljenja odeće, njihov projekat pruža i "doživljaj“. „Kada odem u ovu radnju, na sledećoj žurci imam zanimljivu priču, ili mogu da nešto o tome stavim na fejsbuk. U svakom slučaju doživeo sam nešto“, kaže on.

Vizija računovođe
Tokom svečanog otvaranja cela radnja bruji. Ima piva i vina, i di-džej pušta muziku. Pola je stavila zlatne trepavce, a Tekla nosi velike plave minđuše. Uzbuđeno prihvataju cveće i čestitke. Prve mušterije već biraju odeću, prvi novac je već u kasi. “Sledeći korak je da razvijemo našu ideju. Ne želimo da napravimo veliku industriju”, kaže Pola. “Ali i to bi bilo lepo,” dopunjava je Tekla.
Kroz masu studenata na proslavi, probija se jedan muškarac. Stariji je od većine ovde i nije tu zbog odeće. On je Teklin docent na smeru tehnologije odeće, a sada i Polin i Teklin računovođa. Kada je prvi put čuo za njihovu ideju, Uve Šemp je bio oduševljen - i to ne samo idejom već i finansijskim konceptom. “Rizik je nizak, investicije su male, i lokacija je dobra”, kaže on. Šemp ima velike planove za radnju. "Mogu da pretpostavim da će Tekla i Pola imati uspeha u celoj Nemačkoj, možda i u svetu.“

Ostale vestiArhiva