"Mislim da ćemo već u maju imati građevinske radove u Nišu, a zatim u Novom Sadu a do kraja godine u Kragujevcu. Sa projektnom dokumentacijom za Klinički centar Srbije najmanje se odmaklo, tako da ova zdravstvena ustanova neće moći da bude obuhvaćena planom rada za 2013. godinu", rekla je Djukić Dejanović u intervjuu Tanjugu.
Ministarka je ukazala da je nedopustivo da se nekoliko godina radi projektovanje za ta četiri klinička centra i da sredstva Evropske investicione banke stoje u Briselu bez kamate. Zbog toga je, prema njenim rečima, došlo do kadrovskih promena u projektnoj jedinici.
Dejanovićeva je ukazala i da su renomirani proizvođači vakcina zainteresovani da sa Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" krenu u određene proizvodne linije i programe i da se o tome razgovara.
" U narednoj godini će renomirani partneri iz inostranstva početi sa pakovanjem sopstvenih vakcina u 'Torlaku' koje će se izvoziti na tržište bivše Jugoslavije. Od ozbiljnosti u tom poslu i naše spremnosti da budemo partneri zavisi da li će 2014. godine 'Torlak' sa renomiranim partnerom početi proizvodnju vakcina", naglasila je Dejanovićeva.
Što se tiče izgradnje "Dedinja 2", ministarka zdravlja je naglasila da ne može da garantuje da će taj zdravstveni centar biti završen naredne godine zbog ekonomske krize, ali je dodala da to ne treba da bude prepreka za početak transplantacije srca i da se ove intervencije mogu organizovati u jednom prostoru, a da kadrovi budu iz druge ustanove.
Na pitanje da li je moguće da se u narednom periodu zdravstvene ustanove više ne zadužuju, ministarka je naglasila, da su direktori ustanova dobili nalog da se ponašaju finansijski disciplinovano, a da se ne oštete pacijenti.
"Dug zdravstva od 13 milijardi dinara pretvoren je u javni dug, ali pod uslovom da se dalje ne zadužuju. Činjenica je da su se pojedini direktori uvek držali ugovora u pogledu kadra, opreme, lekova, dok su drugi bili mnogo komotniji. Uz centralizovano snadbevanje i korektnim ugovaranjem je moguće da se ne prave nova dugovanja", naglasila je Dejanovićeva.
Ona je ukazala da ukoliko se zdravstvene ustanove budu malo racionalnije ponašale i ukoliko se uposle svi raspoloživi kapaciteti možemo imati viši nivo zdravstvene zaštite bez dodatnih ulaganja.
"Činjenica je da mi sada imamo dve zdravstrvene ustanove vrlo sličnog profila, broja kadra, opisa poslova koje obavljaju da u jednoj imamo prijatan ambijent, korektan odnos prema pacijentima i da imamo drugu koja je potpuno suprotna svemu tome. Ljudski faktor može mnogo da učini", naglasila je ministarka zdravlja.
Govoreći o uvođenju privatnih apoteka u sistem od naredne godine, odnosno da se lekovi na recept mogu podizati i kod njih, ministarka je naglasila da će to biti olakšanje za pacijente i da to nikako neće ugroziti rad državnih apoteka.
"Ministarstvo zdravlja dalo je sugestije Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da se vodi računa da uslovi za ugovaranje državnih i privatnih apoteka u pogledu kadrova, prostora, sadržaja apoteka budu isti", naglasila je Dejanovićeva.
Ona je ukazala i da je nedopustivo da se ne koristi oprema visoke tehnologije koja je stigla iz donacija poput mamografa i dodala da je razlog za to pojedinim ustanovama bio nedostatak obučenog kadra, ali da se dešavalo da u ustanovama postoji kadar, ali da nije stigla oprema.
"Mislimo da mamograf treba da dođe u onu sredinu gde već ima stručnjaka koji mogu da rade na njemu, pa smo iz Kraljeva prebacili jedan mamograf u Kuršumliju", objasnila je ministarka zdravlja.
Ona je naglasila da su mobilisali medicinske fakultete kao institucije u kojima se radiolozi školuju kako bi se obezbedio kontinuirani način edukacije, kako bi što veći broj radiologa mogao da radi na mamografima.
"Krenućemo sa skrininzima u pet sredina već u decembru, a ostale skrining tehnike biće organizovane na teritoriji cele Srbije tokom 2013. godine", dodala je ona.
Upitana za duge liste čekanja za pojedine intervencije poput operacija kuka, katarakte, srca, zračnu terapiju, ministarka je odgovorila da se i taj problem rešava.
"Otvaranje te priče i uključivanjem javnosti već smo postigli neke rezultate. Na Banjici se čekalo nekoliko godina na operaciju kuka sada se čeka do šest meseci, na zračnu terapiju u Institutu za onkologiju čeka se oko šest nedelja, što je neuporedivo kraće nego što je bilo", naglasila je ona.
Dejanovićeva je ukazala da se to sve postiglo boljom organizacijom i uvođenjem smena.
"Takođe, stručnjaci su napravili kriterijume za liste čekanja i onom ko je na listi za čekanje zdravstveno stanje ne sme da se pogorša", zaključila je Dejanovićeva.

Ostale vestiArhiva