Moderni korisnici interneta obožavaju slobodu: sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme imaju pristup ličnim ili poslovnim podacima. To im tehnički omogućava "Cloud Computing".
"Oblak" je neka vrsta centralne memorije na internetu. Podaci koji inače završavaju na računaru, putem „oblaka“ su dostupni preko intenreta. Gde se oni tačno nalaze, tj u kojoj se zemlji nalazi server, o tome korisnici interneta ne razmišljaju puno. Ali to bi uskoro moglo da se promeni, istražuje "Dojče vele".
Podaci u "oblaku"
Razlog je jedna studija koju je naručio Evropski parlament. Stručnjaci Centra za studije sukoba i Evropskog centra za poltičke studije zajedno su predstavili rezultate istraživanja: cloud-podaci evropskih građana na američkim serverima nisu sigurni od očiju trećih osoba. Konkretno to znači: pod maskom borbe protiv terora, američke vlasti "vršljaju" i po evropskim podacima, i to sasvim legalno, to im dozvoljavaju američki zakoni.
"Studijom ne želimo da širimo paniku", kaže Tomas Albreht, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu. "Činjenica je da američki Zakon o zaštiti podataka važi samo za građane SAD", dodaje on. Osim toga, postoje posebni zakoni kojima je dozvoljeno špijuniranje građana koji nemaju američko državljanstvo. A to se očigledno često događa: američke vlasti ciljano istražuju osetljve podatke koji su vlasništvo firmi kao što su Majkrosoft, Amazon, Tviter i Fejsbuk.
Detaljna analiza podataka omogućena je setom zakona poznatih pod imenom "Patriot Act" usvojenim posle 11. septembra 2001. i novom verzijom tog seta zakona ("Foreign Intelligence Surveillance Amendment Act" FISAA) kojom su američki političari velikodušno proširili ovlašćenja i polje delovanja.
Tilo Vajhert, nemački stručnjak za zaštitu podataka, još pre dve godine se pozabavio ovim razvojem. Ovih dana ga često citiraju u nemačkim medijima. Vajhert se bori za to da Fejsbuk ponovno dozvoli korišćenje sinonima kao korisčkog imena. U analizi sigurnosti podataka kod američkih firmi, on zaključuje: "Duga ruka američkih zakona seže i do Evrope." Vajhert tvrdi da američke bezbednosne službe ponekad "ucenjuju" firme poput Majkrosofta, tako državnim službama na raspolaganje moraju da stave i one podatke koji se nalaze na evropskim serverima.
A ti podaci mogli bi npr. odigrati važnu ulogu u industrijskoj špijunaži. „Na meti američkih istražitelja mogli bi se naći i građani. Podaci bi mogli biti odlučujući i prilikom dodele američkih viza. Ali to nije sve. Uopšte se ne može ni predvideti šta se sve može dogoditi sa ličnim podacima," zaključuje Vajhert.
I Evropske tajne službe profitiraju
U Evropskom parlamentu takve opomene shvataju ozbiljno. Trenutno poslanici rade na novoj verziji Odredbe o zaštiti podataka Evropske unije. Poslanik Zelenih Tomas Albreht zalaže se za to da preduzeća smeju da prosleđuju podatke o evropskim građanima samo ukoliko je to pravno regulisano. I skeptičan je hoće li do toga ikada doći. I u Evropi ima puno onih koji profitiraju od američkog nadzora:
"Evropske tajne službe i policija su naravno srećni kad im Amerikanci daju podatke o evropskim građanima. Po važećem evropskom pravu, oni sami te podatke nikada ne bi smeli da nabave."
Nova odredba bi trebalo da bude usvojena najranije 2014. Ukoliko korisnici interneta i ubuduće žele da čuvaju svoje podatke u „oblaku". onda bi bilo bolje da se odluče za nekog evropskog ponuđača Cloud Computinga, savetuje Tomas Albreht.

Ostale vestiArhiva