Nekoliko dana pretplatnici francuskog internet servisa Free mogli su da gledaju video na YouTubeu i koriste Google bez obaveze da gledaju reklame. Za mnoge korisnike svetske mreže – internet bez reklama je dobrodošla promena. Ali, potez drugog najvećeg provajdera u Francuskoj nema veze sa zadovoljavanjem potreba potrošača. Kao i mnogi drugi provajderi, u toj kompaniji veruju da nije fer da Google zarađuje novac od reklama dok provajder snosi troškove prenošenja saobraćaja kroz mrežu.
Prošle godine Google se dogovorio sa Orangeom (najvećim provajderom u Francuskoj) da plati deo njegovog saobraćaja. Mesecima je Free pokušavao da pregovara sa Googleom o sličnom sporazumu tako što je značajno ograničavao količinu saobraćaja u periodima kad je poseta najveća. Ovo je otežavalo korisnicima Freea da gledaju video sadržaje na YouTubea tokom tog perioda.
U pokušaju da pomeri stvari, Free je objavio dodatak za softver za svoje rutere, koji instalira blokirajući element. “Ovo je prvi put da bilo koji veći provajder bilo gde instalira blokirajući element”, kaže se u članku tehnološkog informativnog internet sajta „Ars tehnika“. Do sada, blokiranje reklama rađeno je na nivou pretraživača.
Nekoliko dana kasnije Free je privremeno ukinuo blokadu Googleovih reklama ali je njegova akcija ubrzala sastanke sa francuskom vladom i drugim akterima u ovoj industriji. Osim toga, regulator telekomunikacija u Francuskoj, ARCEP, objavio je da će istraživati pokušaje Freea da ograniči saobraćaj na YouTubeu tokom perioda kada je poseta najveća.
Blokirajući reklame Googlea, Free je rizikovao da dođe do mrtvog hoda. „Da ovo nisu oborili, vrlo je izvesno da bi Google mogao da ograniči njihove usluge“, kaže Entoni Mulen, analitičar u istraživačkom centru „Forester“.
Do sada Google ništa nije preduzeo protiv Freea. Ali bi to verovatno uradio da je Free nastavio da blokira njegove reklame. Francuski informativni kanal BFM TV procenjuje da bi Google mogao da izgubi skoro pola milijarde evra godišnje ako bi Free opet uključio svoj sistem za blokiranje – to je trećina njihove zarade u Francuskoj.
Ali provajder nije prekršio zakon. Njegovi pokušaji da blokira Googleove reklame nisu pokriveni zakonom Francuske, rekla je u intervjuu dnevnom listu „Le Figaro“ Fleur Pelerin, u ministarstvu ekonomije nadležna za „digitalno poslovanje“.
Ona je pokazala razumevanje za provajdere koji misle da plaćaju previše kompanijama kao što je Google, da bi imali saobraćaj. Ipak, malo je izvesno da će blokiranje reklama ostati na ruterima provajdera Free, smatra Šarlot Dejvis, analitičaka telekomunikacija u Ovumu. "Najverovatniji ishod je da će Free održati ovu funkciju, ali će blokada funkcionisati tako što će potrošači moći da izaberu ako to žele,“ kaže ona.
Za sada, sve se svodi na neutralnost – princip po kom provajderi i vlada sve podatke na internetu tretiraju isto. Ovu ideju podržava i EU, a ponovo je postavljena i na konferenciji Internacionalne telekomunikacione unije u Dubaiju.
Ali zahtevi za širokopojasni internet rastu kako sve više korisnika gleda veći broj video sadržaja na internetu i očekuje bolji kvalitet. Google i druge slične kompanije možda će morati da se dogovore sa provajderima i da im kompenzuju bar deo saobraćaja – kako se Google već dogovorio sa Orangeom u Francuskoj.
U suprotnom, korisnici će morati da podnesu deo troškova, tako što će morati da plate pristup video sadržajima.
Teško je reći kako će se razvijati debata o tome ko plaća podatke, ali iskustvo kako se internetu pristupa mobilnim uređajima može poslužiti kao primer. U početku, korisnici su imali neograničen pristup internetu na mobilnim telefonima u nordijskim zemljama i u Azijsko-pacifičkom regionu, ali Dejvis kaže da se to promenilo onda kad su mobilni operateri shvatili da je to bilo previše skupo.
Danas ljudi na svoj širokopojasni internet gledaju kako na slavinu koju mogu da odvrnu kad god požele – za razliku od mobilnog interneta koji ima ograničen kapacitet, kao boca vode, kaže Mulen iz istraživačkog centra „Forester“.
Malo je verovatno da će ovaj ležerni stav ostati. Neko će morati da plati cenu rasta saobraćaja koji se šalje na internet. „To nije diskusija koja će prestati. Nije nešto što je ograničeno kao pojava samo na francuskom tržištu“, kaže Dejvis.

Ostale vestiArhiva