Slobodno vreme
Zdravlje
Sve više roditelja ne vakcinišu svoju decu
03.06.2013. 12:00
Izvor: Mondo
Sve više roditelja ne vakcinišu svoju decu
Najnovije zdravstvene statistike pokazale su da u Beogradu ima sve više roditelja koji ne dozvoljavaju vakcinisanje dece, pa je njihov broj sa 55 u 2008. porastao na 130 u 2012, a za pet godina su registrovana 473 slučaja odbijanja.
"Zdravstveni radnici ne znaju šta da rade u situaciji kad roditelj ne pristaje na vakcinisanje deteta, iako je imunizacija protiv zaraznih bolesti obavezna po zakonu", izjavio je Tanjugu epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda dr Predrag Kon.
On je kao primer naveo vakcinaciju protiv dečje paralize, kojom je u glavnom gradu u 2012. bilo obuhvaćeno 95 odsto dece, a trećom revakcinacijom njih 56 odsto. Protiv difterije i tetanusa je revakcinisano 61 odsto dece.
Kad su u pitanju odrasli, i prethodna sezona gripa je potvrdila da oni masovno odustaju od zaštite imunizacijom, uključujući pripadnike rizičnih kategorija za koje je vakcina obavezna po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, podsetio je dr Kon.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji je u protekloj sezoni vakcinisano 185.026 građana, što je oko 62 odsto od plana. Za imunizaciju je bilo predviđeno 297.159 osoba i toliko doza vakcine je distribuirano do zdravstvenih ustanova.
Stručnjaci "Batuta" ističu da je, "i pored brojnih preporuka o velikom značaju imunizacije protiv gripa, prvenstveno kod osoba koje pripadaju grupama u riziku, u periodu nakon pandemijske godine primetan trend nepoverenja u ovu preventivnu meru".
Pandemija svinjskog gripa (A H1N1) u 2009, koju je deo stručne javnosti u svetu proglasio "izmišljenom", a zatim i masovni neuspeh imunizacije u najvećem broju zemalja, bili su povod da se pojača antivakcinalna kampanja.
"To nije srpski, to je svetski trend", izjavio je Tanjugu prof. dr Branislav Nestorović sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu i dodao da "svakako postoje razlozi za rezerve prema pojedinim vakcinama", ne samo protiv gripa. Roditelji na internetu nalaze informacije o različitim neželjenim dejstvima, a nepoverenje raste zbog toga što proizvođači pokušavaju da ih minimizuju.
Ističući da postoje vakcine koje su apsolutno neophodne, a pri tome su dugo u primeni i pokazale su se kao sigurne, on je rekao da bi bilo glupo da neko umre od difterije ili tetanusa u 21. veku.
S druge strane, farmaceutska industrija često nudi vakcine čija je svrha krajnje diskutabilna, na primer protiv rota virusa koji izaziva trodnevni proliv kod dece i prođe. Neke su problematične zbog tehnologije proizvodnje, ima i takvih koje se zasnivaju na kulturi koja je gajena na ćelijama karcinoma bubrega majmuna ili psa i pitanje je koliko su sigurne na duge staze, istakao je dr Nestorović.
On je ocenio da se malo radi na tome da se nađe racionalan kalendar vakcinisanja i da se roditeljima objasni bilo šta u vezi sa mogućnim neželjenim dejstvima, uključujući i činjenicu da bi ona mogla bitno da se umanje ako se detetu daje vitamin C tri dana pre i tri dana posle vakcinisanja.
Predsednik Lige za imunizaciju, prof. dr Zoran Radovanović, izjavio je za Tanjug da je Srbija još među zemljama koje imaju dobar obuhvat obaveznom imunizacijom, ali su epidemiolozi zabrinuti, jer je trend da se procenat vakcinisanih sve više smanjuje.
Upozoravajući da je to deo šireg problema, jer narod gubi veru u medicinu i doktore, on je dodao da farmaceutska industrija uzima mnogo veće pare na lekovima i da zato u SAD samo četiri-pet kompanija proizvodi vakcine.
Dr Radovanović je primetio da javnost u SAD pokreće etičko pitanuje - da li je imunizacija potrebna ako nema bolesti i dodao da, iako se one ne javljaju, u sredini i dalje postoji klica, pa se zbog toga protiv zaraznih bolesti svi moraju vakcinisati.
"Vakcina je najveći doprinos medicine čovečanstvu i izgleda da je žrtva sopstvenog uspeha. Ljudi više ne vide decu koja umiru od difterije ili velikog kašlja, vide samo crvenilo i otečenu ruku", rekao je dr Radovanović.
Ističući da epidemiolozi stalno procenjuju da li je rizik od bolesti veći nego rizik od vakcinacije, on je podsetio i na nedavnu izjavu jednog svetskog stručnjaka, Entonija Faučija: "Ako birate intervenciju poređenjem uloženih sredstava i zdravstvene dobrobiti, vakcine bi se našle na vrhu inače kratke liste."
U Srbiji, Liga za imunizaciju je procenila da bi epidemiolozi morali da počnu da reaguju povodom rastućeg nepoverenja javnosti u vakcine i da iznesu protivargumente kojima bi se suprotstavili negativnoj kampanji.