Rusija je prošle godine, bivšem američkom obaveštajcu Edvardu Snoudenu odobrila azil. Istovremeno vlada je povećala pritisak na društvene mreže na Internetu, u želji da ih kontroliše. Brojni aktivisti u svemu tome vide „logičnu spregu“, piše "Dojče Vele".
Andrej Lugovoj je čovek iz krugova obaveštajnih agencija. On je ruski biznismen, ali i agent bivšeg KGB-a. Postoje sumnje da je umešan u likvidaciju bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu. Taj slučaj je 2006. godine izazvao velike diplomatske napetosti između Moskve i Londona. Rusija je kategorički odbila izručenje Lugovoja, pa je spor privremeno okončan tako što je bivšem agentu dato poslaničko mesto, a time i politički imunitet. Tamo je ubrzo pronašao novog "dežurnog neprijatelja", a to su oni koji izazivaju nerede objavljivanjem raznih članaka na Internetu.
Lugovoj, član populističke stranke Vladimira Žirinovskog, jedan je od autora Zakona o pravima u Internetu, koji stupa na snagu 1. februara 2014, uoči samog početka Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Zakon proširuje ovlašćenja bezbednosnih organa u blokiranju pristupa određenim internet stranicama. Ubuduće će internet-provajderi morati po nalogu vlasti, osim stranica sa dečijom pornografijom, da blokiraju i stranice koje "pozivaju na učešće na masovnim okupljanjima".
"Tako bi svaki poziv na proteste upućen preko Fejsbuka mogao da bude povod za pretnje telekomunikacione agencije kako će blokirati pristup ovoj drutšvenoj mreži u celoj Rusiji, ako ta socijalna mreža ne ukloni jedan takav poziv", upozorava internet-aktivista Aleksej Sidorenko.

Stroža kontrola Interneta
Otkako je Vladimir Putin 2012. ponovo preuzeo predsedničku, stalno se povećava kontrola internet saobraćaja. Predsednički izbori su te godine, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu, bili propraćeni protestima na koje su aktivisti pozivali preko Interneta. Odmah po završetku izbora počela je stroža kontrola onlajn društvenih mreža.
„Tokom izbora u Rusiji, Fejsbuk je postao popularan i u Rusiji", tvrdi Andrej Soldatov, urednik internet stranice, koja analizira aktivnosti ruske obaveštajne agencije. "Još tada su obaveštajci shvatili da ne znaju kako da postupaju prema internet mrežama čije je sedište u inostranstvu."
Do tada su rasprave na Internetu vođene uglavnom preko ruskih blogova, poput portala „Livejournal“. Međutim, tajne službe su imale pristup toj stranici. Sada bi novi zakon trebalo da posluži kao sredstvo pritiska, kako bi se na saradnju prisilili koncerni poput Gugla i Fajsbuka.

Edvard Snouden kao izgovor za cenzuru
Organizacija Reporteri bez granica je Soldatova i Sidorenka nedavno pozvala u Berlin, kako bi sa njima razgovarala o prilikama nastalim usled veće kontrole Interneta u Rusiji. Nevladina organizacija sa sedištem u Nemačkoj nedavno je upozorila na još veću ugroženost slobode medija u Rusiji i tu zemlju stavila na 148. mesto na listi zemalja sa slobodom štampe.
Pri tome Kremlj se tokom protekle godine pobrinuo za veliko iznenađenje, kada je bivšem agentu američke obaveštajne agencije – NSA, Edvardu Snoudenu odobrio politički azil. Odluka Moskve je usledila, nakon što je Snouden počeo da saopštava detalje o masovnom nadziranju Interneta američkih obaveštajaca. I dok je on, ne samo u Rusiji, nego i u drugim državama, slavljen kao heroj, boravak Edvarda Snoudena, nije doprineo slobodi Interneta u "novoj domovini", tvrdi Soldatov.
Dogodilo se potpuno suprotno. Političari odani režimu, Snoudenova otkrića su uzeli kao povod u zahtevima da se pooštri kontrola Interneta jer se jedino tako od američkih koncerna, štite lični podaci građana Rusije. Snouden je podstakao ruske vlasti da atkuelizuju svoje sisteme i tako postanu slični NSA, upozorava Sidorenko i dodaje. "Mogu samo da uputim apel evropskim državama da ponude utočište Snoudenu. Svuda bi mu bilo bolje nego u Rusiji."

Ostale vestiArhiva