Polomljene stolice, kondomi ispunjeni mokraćom, juriš sa satarama, topovski udari, pucnji iz signalnog oružja, razbijene glave, jecaji prvooborenih tela u stampedu... Ovo je samo delić hronologije navijačkih pirova za poslednjih pet godina u hali „Pionir” u kojoj za više od tri decenije gotovo da nije bilo „večitih” derbija bez materijalne štete.

Nedavna utakmica Kupa Uleba između Crvene zvezde i solunskog Paoka, u kojoj je usred dvorane došlo do žestokog navijačkog obračuna, krajem prošle nedelje imala je bolno „treće poluvreme” za domaćina u vidu kazne od 3.000 evra i dva meča kod kuće bez publike. Za Zvezdu se ove jeseni pričalo da ima najboljeg „šestog igrača” u Evropi, a ispalo je da će je on u presudnom trenutku ostaviti na cedilu (u osmini finala igraće u praznoj hali).

Na kraju godine sa još jednim „krvavim derbijem” (finale prvenstva Partizan – Zvezda) malo ko još može da kaže da je košarka „akademski sport”. U razgovoru sa upravnikom „Pionira” Žarkom Backovićem pokušali smo da saznamo koliko taj „hram sporta” trpi zbog navijačkih „ratova”.

– Upravnik sam „Pionira” 24 godine, sa trogodišnjim pauzom u kojoj sam bio savetnik generalnog direktora SRC „Tamšajdan”. Pre no što kažem o tome koliko ovaj objekat trpi zbog učestalih haosa, moram da naglasim da je on svojevrsni dragstor sporta koji je pružio mnogo i sportistima i građanima ali ujedno i poslovni centar sa oko 3.000 kvadrata. U njemu je organizovano oko 20 evropskih i svetskih prvenstava u raznim sportovima, niz međunarodnih kupova, bezbroj turnira i utakmica i iznad svega – nebrojeno velikih kulturnih manifestacija. On pripada građanima, bilo da su oni navijači ili neposredni korisnici. Međutim, neki se po nekad zaborave pa ne znaju da uništavajući njega uništavaju svoju imovinu.

• Koje su najveće štete koje je „Pionir” pretrpeo na utakmicama?

– Izdvojio bih derbije između Partizana i Crvene zvezde. Za ove 33 godine – u hali radim od njenog otvaranja – maltene se nije odigrao derbi bez ozbiljnih lomova u kojima su stradale stolice, stakla, stolovi i ostali inventar a o parolama na zidovima da ne pričam. Desetine ljudi je povređeno...

• Šta kaže statistika „večitih” derbija: koliko ih je prošlo bez incidenata?

– Maltene svaki večiti derbi je prošao sa manjom ili većom štetom. Poslednjih nekoliko godina to je učestalo i još dramatičnije, sa ogromnim materijalnim gubicima. Po nekad su i ljudski životi ugroženi. Pre osam godina iz startnog pištolja je povređen tadašnji zamenik gradonačelnika Milan Božić. Baklje su uobičajeni „dekor” važnih košarkaških utakmica... Godišnje se igra od pet do osam večitih derbija, u zavisnosti od toga da li se Partizan i Zvezda sastaju u plej-ofu, što je poslednjih godina skoro neizbežno. Bilo je nekoliko dramatičnih slučajeva. Recimo, u februaru 2001. razbijena su sva stakla na hali i uništen sav inventar.

• Šta znate o navijačima koji izazivaju nerede?

– Imao sam priliku da razgovaram sa tim mladim ljudima koji su mi oči u oči delovali sasvim razumno. Stekao sam utisak da za vreme mečeva menjaju svoje ponašanje da bi ispunili neke zadatke. Njihovo ponašanje na utakmicama nije spontano. Kao da je projektovano... Problem više je to što su navijačke grupe unutar jednog kluba izdeljene na frakcije.

• Kako navijači uspevaju da unesu u halu opasna sredstva?

– Svaku rupu u hali smo bukvalno zablindirali, ali uvek nekako unesu hrpu petardi i ostalih pirotehničkih sredstava. Ne znam kako to uspevaju kad postoji više kontrola. Za jedan meč su angažovani obezbeđenje, redari, oko 30 službenih lica hale i policija koja preduzima sve mere za vanredne događaje, koja nas je hiljadu puta spasila... Ali, svi oni su izloženi ogromnom poniženju, a posebno mi u „Pioniru“ jer smo nemoćni kad nam neko za tili čas polomi inventar koji za nepun dan moramo da vratimo u normalno stanje.

• Kolika je prosečna šteta za jedan „večiti” derbi?

– Štete se kreću od 150.000 dinara do 2,5 miliona dinara. Toliko su učestale da naša tehnička služba sa oko 50 ljudi maltene non stop radi na osposobljavanju hale. Huligani em prave štetu em nas primoravaju da plaćamo obimnu službu za saniranje. Došlo se do toga da je odlazak na košarkaške utakmice postao rizik...

• Koliko se prosečno polomi stolica na večitim derbijima?

– Prosek je od 50 do 70 polomljenih stolica i između 200 i 300 izvaljenih stolica, redova, stolova... Kad je otvoren „Pionir” bilo je 4.000 rezervnih stolica koje su odavno potrošene. Za ove 33 godine polomljeno je toliko stolica da bi njima mogla da se kompletno opremi Beogradska arena. Od novca koji je trošen za oporavak „Pionira” od navijačkih hirova mogla je da se pored njega izgradi hala za treninge.

• Postoji mišljenje da klubovi huškaju navijače na takvo ponašanje?

– Takve informacije nemam. Ali, ako klubovi to zaista rade, sve će im se vratiti pa će i sami postati žrtve takvog ponašanja.

• Ko plaća kad navijači naprave štetu?

– Delimično plaća osiguranje a najviše SRC „Tašmajdan”, imajući u vidu i to da grad Beograd povremeno daje novac da bi se neke dotrajale stvari promenile. Rušilačkim ponašanjem rok trajanja svake opreme je prepolovljen. Neke stvari smo nabavljali i po sto puta... To je slučaj sa rasvetom oko „Pionira”, kako tik uz zgradu tako i na parkinzima i travnjacima. Kad smo videli da ukrasna rasveta nema svrhu, jer je navijači lako slome, uoči Evropskog prvenstva 2005. kupili smo skupu „anti-vandal rasvetu” koja je znatno otpornija. Pre toga hala je bila u totalnom mraku jer su sve svetiljke bile razbijene.

• Kako rešiti problem?

– To je i sportska i moralna šteta jer čitav svet gleda našu bruku. Posle svake bitke u „Pioniru” dobijam pozive iz cele Evrope, čak i iz Fibe, i svi pitaju šta se to događa, zašto navijači tako postupaju. Znam da nikada ovaj problem nećemo rešiti dok se ne budemo striktno pridržavali Zakona o javnim manifestacijama, uz korišćenje iskustva zemalja koje su brzo i uspešno rešile to pitanje. Vandalizam pripada prošlosti i svuda je rigorozno sankcionisan osim kod nas. Kad god se dogodi ovakav haos, kao što je bio na meču Zvezda – Paok, ne gubi samo „Pionir” već i klub, grad, građani, hotelijeri, kao i navijači koji su ovom prilikom lišeni dva važna meča i mnogo više od toga.

• Partizanu ste zatvorili vrata zbog duga od 16 miliona dinara, a Zvezda se spasla jer jedna firma garantuje da će da otkupi njen dug od 15 miliona. Kakvi će posle sviga biti Vaši odnosi sa ta dva kluba?

– Očekujem da će naši odnosi i nadalje biti dobri. Mislim da su i klubovi svesni da ovako dalje ne može i da će problem iznajmljivanja hale morati dugoročno da reše. Mi ćemo, kao i uvek, pokušati da im olakšamo onoliko koliko to ne ugrožava našu egzistenciju.

Sportsko rekreativni centar „Tašmajdan”, kojem pripada „Pionir”, ima 149 zaposlenih. Prosečna plata je oko 25.000 dinara, pa je za sve mesečne zarade potrebno oko 47.500 evra (neto). Mnogi od radnika su zbog izgreda navijača prinuđeni da rade duplo više nego obično.

--------------------------------------------------------------------------

Privilegija bogatih

„Objekati kao što su SRC „Tašmajdan”, „Pionir”, „Arena” i još neki u Beogradu jesu privilegija bogatih evropskih gradova i malo njih može da se pohvali time. Zato ih moramo čuvati, tim pre jer tek dolaze mnoga velika takmičenja kao što su Olimpijada mladih 2007. i Univerzijada 2009, koja će nas održavati u samom vrhu svetskih sportskih događaja”.

--------------------------------------------------------------------------

Dolazi rizičan derbi
„Naredni meč između Crvene zvezde i Partizana je 20. januara, dan uoči parlamentarnih izbora. Mada zameram pojedinim medijima koji često predskazuju nerede umesto da pozivaju na fer navijanje, moram sada da kažem da bi trebalo razmisliti o tome da se večiti derbi odloži za koji dan posle izbora. Imajući u vidu sve što se događa poslednjih godina na sportskim događajima, i ovaj derbi bi mogao da se zloupotrebi”.

Ostale vestiArhiva