Kada je napustio kuću "Velikog Brata", učesnik šoua Sarajlija Edin Kolenda nije ni sanjao da će doživeti toliku popularnost među rajom, kako u svojoj Bosni tako i u Srbiji. Popularni Sarajlija, koji je najviše prašine u Srbiji digao noseći u kući fudbalski dres Bosne i sukobljavajući se više puta sa Nikolom Đurovićem, za Kurir kaže da mu je vrhunac povratka u "normalni" svet bio kada je u januaru čitava Skenderija skandirala njegovo ime!

Edin i Maja


- Otišao sam na jednu utakmicu, mali fudbal se igrao, i kada sam ušao u dvoranu, svi su ustali i počeli da uzvikuju: "Edine, Edine!" Ja stao, naježio se i rek'o: "Ljudi, šta je ovo?" Kad sam prvih dana hodao gradom, ljudi su mi prilazili, vukli me na piće. Dobijaš pića od kelnera a da pojma nemaš ko te je častio. I sad je tako.

Da li si razmišljao kako ovu popularnost da iskoristiš u "pametnije" svrhe?
- Svestan sam situacije i ambijenta u kojem živim i nemam neka velika očekivanja. Tako je i sa ovim na kraju ispalo, da ništa nisam konkretno dobio. Ljudi puno zovu, obećavaju, ali zasada ništa.

Kada se u kući dogodio incident sa dresom Bosne, da li si bio svestan reakcija ovdašnjih ljudi na to?
- Ne. Nisam hteo nikog da provociram. Volim svoju državu, ali nijednu ne mrzim. Ako obučem fudbalski dres Bosne, zašto bi se neko bunio? Sasvim mi je normalno da ti nosiš dres Srbije i šetaš se, na primer, u mom "Velikom Bratu" u njemu. Ako si normalan čovek, ti ćeš voleti Srbiju onoliko koliko ja volim Bosnu. Suludo mi je da uopšte pričam o tome.

Tokom rata, kao i posle njega, da li si prekidao kontakte sa nekim prijateljem koji je Srbin?
- Možeš proći kroz rat a da ipak sačuvaš zdrav razum. Moji prijatelji nisu samo muslimani, već i pravoslavci. Ne mogu da gledam ko je oko mene koje vere. Odrastao sam sa tim ljudima, briga me kome se mole! Pa Miki i Ivan su moji prijatelji, a Srbi su.

- Pa, ljudi, ja u Sarajevu svojim prijateljima redovno idem na slavu! Pa zar bi došao u "Velikog Brata" da imam problem sa drugim verama, nacionalnostima? I pre emisije sam imao gomilu drugara iz Beograda. Tako sam odgojen i tako ću i svoje dete vaspitati - da živi svoj život jer je on jedan, kao i da ne pravi pitanje ko je odakle i šta je.
Spominješ decu. Da li možda planiraš da u skorijem periodu staneš na ludi kamen sa Majom?
- Ako bih je i ubuduće voleo kao što je sad volim - da! Ipak, pobornik sam nekog nepisanog pravila da valjda prvo treba da živim sa devojkom, pa ćemo iz toga videti da li valjamo jedno drugom. Eto, i Maja je dokaz da ni sa devojkama ne pravim pitanje odakle su i koje su vere. Kad malo bolje razmislim, većina mojih devojaka su i bile druge vere.

Zašto se Maja i ti niste smuvali u kući i, da jeste, da li biste vodili ljubav pred kamerama?
- Meni kamere ne znače ama baš ništa. Da sam hteo seks, to bih i uradio, samo što bih gledao da se to dešava ispod jorgana. Jedini razlog zašto se nisam smuvao sa Majom i imao seks u kući jeste što sam u to vreme imao devojku.

Da li si se od izlaska iz kuće video sa Nikolom, Markom, Enom...?
- Ne. Zašto bih? Ne mislim ništa loše o njima, ali nema razloga da kontaktiramo. Za Marka sam, inače, u početku bio spreman leđa da postavim, ruku da dam, ali sam s vremenom primetio da ne znam ko je on. U kući se često ponašao kao neka žena!

Šta još radiš kad već nemaš posao?
- Tražim ga svakog dana. Igram fudbal rekreativno, izlazim sa društvom, pišem pesme. Pišem o svemu što mi dešavalo u životu, kao i ljubavne pesme.

Možda bi baš sad mogao da nađeš izdavača za njih?
- Razmišljao sam o tome. U početku nikome nisam davao da čita moje stihove, ali skoro su neki ljudi videli jedan deo. Kažu da sam talentovan. Videćemo.

Ostale vestiArhiva