U prepunoj hali Beogradskog sajma, čuveni britanski bend Iron Maiden, jedan od najslavnijih i najcenjenijih u heavy metal žanru, četvrti put uveselio je Srbe, ali i brojne fanove iz zemalja regiona.

Koncert je, kao što su organizatori najavili, zaista počeo tačno na vreme. Ulaz je za hiljade fanova bio otvoren još tri sata pre koncerta, ali je gužva ispred Sajma bila tolika, da su neki ušli tek na prve taktove zvezda večeri. Doduše, najveći deo vremena "propao" je zbog rigorozne kontrole na ulazu - nema upaljača, fotoaparata, nakita sa nitnama ili lanaca, dakle skoro svega što bi prosečan metalac poneo na svirku svog omiljenog benda!

Kao predgrupa, nastupila je Loren Haris, kćerka basiste Stiva Harisa koji je 1975. oformio Iron Maiden. Loren (23) i njen bend su se svojski potrudili da podignu atmosferu u Hali, ali im je odmogla činjenica da nisu poznati domaćoj publici, jer nemaju nijedan snimljen album. Takodje, većina prisutnih je bila suviše nestrpljiva da čuje Iron Maiden, pa je Loren, nakon pola sata pokušaja da rock stajlingom i pomalo iritirajućim vriskanjem animira publiku, konačno odustala.

Već oko 20.30 h počelo je da ponestaje piva na šankovima, ali žedj nije omela verne fanove benda da čak i tehničare na bini pozdrave gromoglasnim aplauzom i skandiranjem. Uz prve taktove jedne od novih pesama, atmosfera u Hali je bukvalno proključala, a kada je pala crna zavesa iza koje su se nazirale siluete članova Iron Maiden, Sajam je prešao tačku ključanja i pretvorio se u kipuću eksploziju zvuka i svetlosti.

Na bini je iskočio Brus Dikinson, a iza njega su Haris, Dejv Marej, Edrijen Smit, Dženik Džers i Niko Mekbrejn počeli da prže. Impresivnu scenografiju drevnih ruševina još misterioznijom je učinilo prelivanje boja rasvete, a "Mejdeni" su nas počastili pesmama sa novog albuma "A Matter Of Life And Death" (2006). Najvatrenijim fanovima benda toliko su se dopale ruševine, da su odlučili da naprave jednu i na Sajmu - visoka ograda oko stepeništa koje vodi u VIP ekspresno je razvaljena, a masa je popunila svaki slobodni centimetar Hale.
"Hej, hej, Srbijo i Crna Goro" pozdravio je (pomalo dezinformisani) Dikinson, i podsetio oduševljene obožavatelje iz celog regiona na prošlu svirku iz 1986. godine, kojom su "Mejdeni" otvorili svoju turneju "Somewhere In Time".

Medju oko 18.000 ljudi koji su bili na koncertu, oni koji nisu bili u majicama sa logom benda mogli su se nabrojati na prste. Srećom, Iron Maiden su obezbedili štandove sa brendiranim majicama, kačketima i ostalim sitnicama, koje su planule možda brže i od karata za sam koncert.

"Dok smo se letom 666 bližili Beogradu, čovek iz kontrole leta rekao je da mi neće dozvoliti da sletim, ako ne obećam da ćemo svirati "Wrathchild". Hajdemo, Beograde" uzviknuo je Dikinson, koji je svojim avionom lično doveo fanove iz Britanije. Pored pilotiranja, pevač je poznat i kao najveći kolekcionar starih vozova u svojoj zemlji!

Dok je bend nizao hitove, ruševine je zamenio Edi, lobanja-maskota Iron Maiden, u različitim verzijama artworka sa njihovih albuma. Edi pirat, Edi na tenku, Edi sa britanskom zastavom, Edi koji izlazi iz groba i davi čudovište... Sve uz "Number Of The Beast", "Run To The Hills", "Fear Of The Dark", "Hallowed Be Thy Name" i druge metal himne.

Najveći spektakl na bini, pored same svirke, predstavljao je tenk koji je "provalio" kroz scenografiju, dok je gitarista vrteo i bacao svoj instrument vešto kao pravi akrobata. Nakon skoro sat i po vremena neprekidnog rokanja, Iron Maiden su probali da odu sa bine, ali im masa nije to dozvolila.

"Prošlo je previše vremena od kada smo bili ovde, a moraćemo ovo da ponovimo uskoro. Ali na ogromnom, otvorenom prostoru, da pokažemo svima šta možemo" dreknuo je pevač, energično kao da nije "drao" glasne žice proteklih osamdesetak minuta.

Usledila je pesma "Two minutes to midnight", a zapaljena, oznojena i raspevana masa, koja je svaku numeru ispratila stentorskim pevanjem, nije dobila šansu da se dolično oprosti od Iron Maiden - bend je pomalo naglo napustio binu. Svetla su upaljena, izlazi otvoreni, i vreme je za razlaz uz pesmu Letećeg cirkusa Montija Pajtona "Always Look On The Bright Side Of Life".

Svirka od skoro dva sata na zaista svetskom nivou, Hala toliko puna da je jedva bilo dovoljno vazduha (i piva) za sve... Iskreno se nadamo da će Iron Maiden ispuniti obećanje i uskoro doći ponovo, da prže pod vedrim nebom. Što se tiče tiče svih koji su večeras bili u Hali 1, ne bismo se bunili da to bude već ovog leta.

Ostale vestiArhiva