U usvojenom dokumentu je 2009. godina označena kao rok za donošenje novog institucionalnog rešenja. Deklaraciju su na svečanosti u Nemačkom istorijskom muzeju u prisustvu 27 šefova država ili vlada zemalja članica potpisali nemačka kancelarka Angela Merkel, kao predsedavajuća, predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Poetering i predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo.
U deklaraciji se direktno ne spominje ni proširenje Unije, ni evropski ustav, ali se navodi "obnovljeni zajednički temelj"
"Stoga smo danas, 50 godina nakon potpisivanja 'Rimskog ugovora', ujedinjeni u našem cilju da Evropsku uniju do izbora za Evropski parlament 2009. godine postavimo na obnovljeni zajednički temelj", kaže se u kratkoj deklaraciji.
U deklaraciji se kaže da je "zahvaljujući snažnoj želji za slobodom ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi, neprirodna podela Evrope sada stvar prošlosti. Evropska integracija pokazuje da smo izvukli pouke iz krvavih sukoba i istoriji ispunjene patnjom".
"Evropska unija će i dalje nastojati u svojoj otvorenosti i uz volju svojih država članica učvršćivati unutrašnji razvoj Unije. Evropska unija će i dalje promovisati demokratiju, stabilnost, blagostanje izvan svojih granica", kaže se u deklaraciji, prenose agencije.
Taj dokument Evropske unije, koja 490 miliona građana, još jednom potvrđuje načela i principe na kojima počiva naglašavajući mir i prosperitet na evropskom kotinentu, otvorene granice, zajedničku valutu i garantujući građanske slobode.
Milica Delević Đilas, profesorka FPN, kaže svaki "okrugli" rođendan, bilo da su u pitanju ljudi ili organizacije, prilika da se sagleda ono veliko što je do sada učinjeno, ali i da se napravi katalog onoga što tek treba da se uradi.
"Berlinsku deklaraciju nije bilo lako napisati, bilo je puno podela. Čak se u jednom trenutku razmišljalo o tome da se napišu dve deklaracije - jedna koju bi napisalo šestoro osnivača i drugu koju bi napisali ostali", kaže Delevićeva.
Inače, Berlin i njegovi brojni gosti su do ranih jutarnjih sati slavili 50. godina od potpisivanja ''Rimskog sporazuma'' - osnivačkog akta EU. U ''Noći lepote'', kako je oficijelno nazvan zabavni program, 14 nemačkih muzeja je širom otvorilo vrata za posetioce koji su do dva sata jutros mogli da uživaju u umetničkim remek- delima svetske i evropske vrednosti.
Uprkos mnogim zatvorenim ulicama oko Brandenburške kapije, gde će danas biti održan veliki Evropski festival i u čijoj su blizini smešteni šefofi vlada ili država 27 zemalja-članica EU, saobraćaj se obavlja normalno.

Uskoro konferencija o razrešenju ustavne krize EU
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemalja trenutno predsedava Evropskom unijom, najavila je na kraju ''rodjendanskog samita'' konferenciju o rešenju evropske ustavne krize.
''Do juna će biti postavljen plan sadržinskih smernica'', rekla je Merkelova povodom ustavne krize i najavila konferenciju evropskih vlada u vreme portugalskog predsedavanja EU.
"Nije dovoljno ako se do 2009. godine, kada su evropski izbori, na primer, potpiše samo jedan novi sporazum", rekla je nemačka kancelarka, dodavši da uspeh zavisi od toga da ''celina do tada stupi na snagu''.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je na kraju samita apelovao na šefove drzzava ili vlada zemalja EU da pruže konstruktivan doprinos pronalaženju ustavnog ressenja.
''Predznaci stoje sada nešto bolje nego pre'', rekao je Barozo na kraju samita.

Putin: Bez institucionalnih veza EU i Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin je povodom 50. godina od potpisivanja ''Rimskih sporazuma' kojima je udaren kamen-temeljac Evropske unije poželeo uspeh evropskim partnerima.
"Stabilna, napredujuća i ujedinjena Evropa odgovara našim interesima'', napisao je predsednik Putin u autorskom prilogu u ''Frankfurter algemajne cajtungu", kao i da Rusija ocenjuje evropsku integraciju kao deo nastajanja multipolarnog svetskog poretka zbog čega je za Moskvu važno da EU stalno dobija na ugledu i uticaju.
''Razvijanje mnogostrukih odnosa sa EU je temeljna odluka Rusije. Ipak, u doglednoj budućnosti mi nemamo, iz očitih razloga, nameru da pristupimo EU niti da izgrađujemo zajedničke institucije. Ja se slažem pri tome sa Romanom Prodijem koji je jednom odnose između Rusije i EU sveo na formulu - sve, bez institucija'', napisao je Putin.
Putin je ukazao i da opsežna, intenzivna i dugoročna saradnja EU i Rusije pokazuje već sada očite rezultate.
''Zahvaljujući zajedničkim nastojanjima, nama je već uspelo da izgradimo solidnu osnovu za naše strateško partnerstvo i da pokrenemo perpsektivne projekte'', rekao je predsednik Rusije, ali i da nije moguće da interesi Rusije i EU, "uvek i svuda budu identični".

Ostale vestiArhiva