Bagdad - Desetine hiljada Iračana ogrnutih nacionalnim zastavama marširale su juče ulicama dvaju svetih gradova na četvrtu godišnjicu pada Bagdada. Neki demonstranti tražili su od snaga Sjedinjenih Država da napuste Irak. Mitinge je organizovao moćni šiitski sveštenik Muktada al-Sadr koji je dan ranije pozvao svoje borce da osnaže borbu kako bi isterali Amerikance iz Iraka. On je pozvao iračku vojsku i policiju da mu se pridruže u nanošenju poraza "arhineprijatelju".
Hiljade demonstranata marširale su iz Kufe u susedni Nadžaf, oko 160 kilometara južno od Bagdada, dok su ih pratila dva kordona policije. Neki su nosili male iračke zastave, a jedna grupa razvila je zastavu dugačku 10 metara. Deljeni su leci u kojima su izraženi podrška Sadru i protivljenje okupatorskim snagama. Na transparentima su se mogle videti parole poput "Braćo suniti i šiiti ova zemlja ne sme biti prodana" i "Smrt Americi". "Neprijatelj koji našu zemlju drži okupiranu sada hoće da pogazi dostojanstvo iračkog naroda. Četiri godine od početka okupacije imamo stotine hiljada mrtvih i ranjenih", rekao je tokom marša poslanik Nasar al-Rubai, šef Sadrovog bloka u parlamentu.
Visoki zvaničnik Sadrove organizacije u Nadžafu Salah al-Obajdi nazvao je miting "pozivom na oslobođenje". "Nadamo se da ćemo na sledeću godišnjicu biti nezavisna i slobodna država s punim suverenitetom", rekao je Obajdi. Irački vojnici u uniformama pridružili su se masi koju je predvodilo najmanje desetak sveštenika u turbanima, uključujući i jednog sunita. Mnogi demonstranti su igrali tokom marša.
Trideset članova sunitske Iračke islamske partije putovalo je u mesto nekoliko stotina kilometara severno od Basre kako bi prisustvovali mitingu sadrista. "Došli smo da se pridružimo našoj braći iz Sadrovog bloka, da se odupremo stranoj okupaciji. Pozivamo Amerikance i druge pripadnike multinacionalnih snaga da se povuku iz Iraka", rekao je sunitski šeik Ala Nasir. Demonstracije su bile mirne, tako da lekari u ambulantnim kolima koja su pratila masu nisu imali posla.
Pukovnik Stiven Bojlan, pomoćnik komandanta američkih snaga u Iraku, pohvalio je mirni karakter demonstracija, navodeći da bi tako nešto bilo nemoguće do pre četiri godine. "Ostvareno je pravo na okupljanje, pravo na slobodu govora, što nije postojalo za vreme bivšeg režima. To je napredak, a do njega vodi samo jedan put", rekao je Bojlan. Dolazak motornim vozilima u Nadžaf bio je zabranjen 24 sata, počev od nedelje u osam ujutro. Demonstranti i drugi posetioci su autobusima od svih ulaza u grad prevoženi do centra. Stanovnicima Nadžafa bilo je dozvoljeno da voze, rekao je portparol policije.
Bezbednosne mere bile su jake širom Iraka: u Bagdadu je od juče u pet ujutro na 24 časa bilo zabranjeno korišćenje svih motornih vozila. Vlada je naprečac 9. aprila ponovo proglasila za praznik, samo dan pošto je odlučila da to više nije neradni dan. Jučerašnjim demonstracijama obeležena je četvrta godišnjica ulaska američkih marinaca i pripadnika treće pešadijske divizije u iračku prestonicu, 20 dana pošto je invazija na Irak počela.
Al-Sadr se nije pojavio na demonstracijama, a u javnosti ga nema već mesecima. Američki zvaničnici tvrde da je otišao u Iran po početku bezbednosne operacije u Bagdadu 14. februara, dok njegovi sledbenici veruju da je u Iraku. Harizmatični sveštenik navodno je naredio svojim borcima da se razoružaju i sklone s ulice tokom američke operacije, mada nikada nije dao toliko antiameričkih izjava tražeći povlačenje snaga SAD iz Iraka. Poslednja njegova izjava očigledno je odgovor na trodnevne sukobe njegovih ratnika i iračke vojske koju podržavaju Amerikanci, u Divaniji, 130 kilometara južno od Bagdada.

Bela kuća i Kongres bez dogovora
Vašington - Ni nedelju dana pošto je Pentagon upozorio da će za operacije u Iraku nedostajati sredstva ne vidi se rešenje spora Bele kuće i Kongresa o zakonu koji bi obezbedio budžet za potrebe Pentagona. Demokrate, među kojima je i predsedavajući senatskog Odbora za oružane snage Karl Levin iz Mičigena, žele da se novac izdvoji, ali uz jasan uslov. "Nećemo glasati da se zaustavi finansiranje, ali nastavićemo da tražimo od predsednika Buša da pritisne lidere u Iraku da dođu do političkog dogovora."
Oba doma Kongresa usvojila su zakone kojima se predviđa kontinuitet finansiranja operacija u Iraku i Avganistanu, ali su u zakonima zacrtani i rokovi za povlačenje američkih trupa. Predsednik Buš je najavio da neće potpisati zakon koji ograničava vojno prisustvo jer bi to "obezbedilo poraz u Iraku i osnažilo teroriste širom sveta". Demokrate, poput senatora iz Njujorka Čarlsa Šumera, ne odustaju od svojih zahteva. "Predsednik smatra da je jedini način da se podrže trupe da radimo ono što nam on kaže. To se neće desiti. Ako stavi veto na ovaj zakon to bi značilo i veto na finansiranje trupa i zbog toga ćemo pokušati da nađemo kompromis koji će omogućiti i finansiranje vojnih operacija, ali i promenu strategije u Iraku."

Ostale vestiArhiva