Do sada je potvrđeno da je napadač bio student tog univerziteta na katedri za engleski jezik i stanovnik studentskog grada. U jučerašnjoj pucnjavi u studentskom gradu državnog univerziteta za tehničke i politehničke studije Virdžinija Tek poginule su 33 osobe, a ranjena je 21 osoba. Napadač se ubio u jednoj od učionica, posle pucnjave za koju policija tvrdi da je bila unapred isplanirana.
"Možemo da potvrdimo identitet ubice. On se zove Čo Seung-hui, 23-godišnji Južnokorejac, koji je ovde u SAD imao dozvolu za boravak", izjavio je zvaničnik univerzitetske policije Vendel Flinčam.
Mladić je živeo u studentskom gradu i bio je na završnoj godini studija engleskog jezika, dodao je Flinčam. Policija je, takođe, saopštila da je pronašla dva pištolja, od kojih je jedan korišćen u obe pucnjave - u studentskom domu i na fakultetu.
"Dokazi nas nisu doveli do toga da sa sigurnošću kažemo da je ista osoba uključena u obe pucnjave", rekao je predstavnik policije države Virdžinija Stiven Flerti, ali je dodao da je za policiju "razumno da zaključi kako je Čo pucao na oba mesta".
Prema svedočenju očevidaca, napadač je bio obučen u crno, visok oko 180 centimetara, koji je ćuteći išao iz sobe u sobu, pucajući na studente i zaposlene iz najmanje jednog pištolja.
Južnokorejsko ministarstvo inostranih poslova izrazilo je saučešće porodicama žrtava pucnjave na u SAD i američkom narodu, pošto je napadač identifikovan kao student poreklom iz Južne Koreje.
Zvaničnik južnokorejskog ministarstva zadužen za odnose sa SAD Čo Bjung Se je rekao da nije poznat motiv za jučerašnju pucnjavu i da se nada da ta tragedija neće "izazvati rasne predrasude ili sukob".
Portparol ministarstva Čo Hi Jong najavio je dolazak južnokorejskih diplomata na taj američki univerzitet.
Neimenovani zvaničnici u Seulu su ranije rekli da je napadač završio osnovnu školu u SAD i da je imao stalni boravak u toj zemlji, ali da je zadržao južnokorejsko državljanstvo.

Žrtve i povređeni
Javnost u SAD se pita kako je moguće da napadač, dva sata nakon prvog napada i ubistva dva studenta, usmrti još 33 osobe. Mnogi studenti kritikovali su univerzitetske vlasti zbog toga što ih nisu upozorili na opasnost posle prve pucnjave u studentskom domu.
Prva pucnjava prijavljena je univerzitetskoj policiji oko 7.15 sati po lokalnom vremenu, u studentskom domu u kojem živi oko 9.000 studenata. Dva sata kasnije, usledila je druga pucnjava u zgradi fakulteta za nauku i mašinstvo, udaljenoj oko 800 metara.
"Ono što morate da razumete jeste da je ovo kampus sa više od 100 zgrada, 26.000 studenata i osoblja. Zatvaranje objekata ne može da se uradi za sekund", kaže Vendel Flinčum, šef obezbeđenja.
"Takođe, morate da razumete, nakon što se desio prvi incident, da je bilo ljudi koji su išli na posao, na predavanja. Bilo je teško da ih identifikujemo", rekao je on.
Posle najtežeg masakra na nekom od univerziteta u američkoj istoriji, zvaničnici su zatvorili univerzitetski kompleks.
Većina povređenih je sa prostrelnim ranama, ali ima i onih koji su povrede zadobili iskačući kroz prozor, pokušavajući da izbegnu pucnjavu. Kako je navela policija, ubica je, navodno, lancima zatvorio vrata kako bi sprečio uplašene žrtve da pobegnu iz zgrade.
"Ne verujem da ikada možete adekvatno da se pripremite za ovakav stepen nasilja. Na nesreću, imali smo sličan incident prošlog leta i morali smo da se nosimo sa ovakvom situacijom", kaže Skot Hil, iz regionalne bolnice Montgomeri.
Rođaci i prijatelji povređenih pristižu u Bleksburg, ispred obližnje bolnice, kako bi sačekali najnovije informacije o povređenima.
Patrik Strolo, brat žrtve, kaže da je njegova sestra bila na času francuskog jezika. "Ona kaže da je ispalio oko pet do šest šaržera, po tri metka u svakog studenta u učionici. Samo je pucao da ubije, svakoga", navodi on.
Erin Šenan, jedna je od četiri studentkinje koja je preživela napadačev upad u učionicu u kojoj je bilo 25 studenata, kaže: "Dva puta je virnuo tokom časa i na kraju je ušao. Stao je nekoliko metara od vrata i počeo da ispaljuje hice", kaže ona.
"Delao je veoma temeljno. Svi su skočili na zemlju, a ja sam se pravila da sam mrtva. Izašao je na tridesetak sekundi, a onda se vratio i ponovo pripucao. Verovatno nas je čuo kako razgovaramo", priča ona.
"Mi smo onda skočili kako bismo blokirali vrata, jer nisu htela da se zaključaju. Nekolikom puta je pokušao da provali, a onda je pucao kroz vrata", navodi ona.
Mediji polako počinju da objavljuju imena ubijenih. Među poginulima u masakru na fakultetu u Virdžiniji nalazili su se i po jedan profesor iz Izraela i Indije.
U jučerašnjoj pucnjavi poginuo je i profesor rumunskog porekla, Liviju Libresku, u pokušaju da odbrani svoje studente.
Prema izjavama preživelih, kada je počela pucnjava oko sale 204, gde je imao predavanje, profesor je držao vrata da bi studenti mogli da iskoče kroz prozor. On je ubijen kada je napadač otvorio vatru kroz vrata.
Među juče ubijenima nalazio se i G. V. Loganatan, poreklom iz Indije. Loganatan je bio predavač na katedri za građevinu. On je bio na Virdžinija Teku od 1982. godine.
Indijski zvaničnici su izjavili da pokušavaju da pomognu porodicama, kao i da pokušavaju da utvrde koliko je studenata iz Indije možda nastradalo u incidentu.

Reakcije zvaničnika
Američki predsednik Džord Buš izrazio je žaljenje zbog masakra. "Škole bi trebalo da budu bezbedna i sveta mesta, mesta za učenje. Kada se takva mesta oskrnave, posledice se osećaju u svakoj učionici u Americi i u svakoj američkoj zajednici. Žrtve su u našim srcima i spominjemo ih u našim molitvama", rekao je predsednik Buš u kratkom saopštenju datom u Beloj kući.
Guvernera Virdžinije Timotija Kejna tragedija je zadesila na poslovnom sastanku u Tokiju. On je za danas najavio okupljanje svih studenata i osoblja fakulteta u univerzitetskom dvorištu kako bi, koliko mogu, pružili utehu studentima koji su povređeni i njihovim porodicama.
Guverner kaže da je za sada najbitnije ne žuriti sa preranim zaključcima i da je istraga u toku. "Policija radi dobro posao pokušavajući da se suoči sa najvažnijom stvari, a to je da identifikuje nastradale", rekao je on.
"U toku je istraga kako je do tragedije došlo i imamo dosta vremena da to i utvrdimo. Ali, ono što mora odmah da se uradi jeste da se obaveste porodice i da pomognemo zajednici da se isceli, i to je ono što ćemo prvo učiniti", rekao je guverner.
Podršku Americi pružili su i predstavnici Velike Britanije. "Moram da kažem da smo zaprepašćeni vestima iz Virdžinije. Naše iskreno žaljenje i saučešće upućeni su zajednici i svima onima koji su direktno pogođeni tragedijom", rekla je Margaret Beket, sekretarka spoljnih poslova Velike Britanije.

Saučešća i osude
Dan posle tragedije na univerzitetu Virdžinija Tek iz celog sveta stižu saučešća i reakcije u kojima se osuđuje incident, ali i američka "kultura oružja".
Iran je danas pucnjavu na univerzitetu. "Dok osuđujemo napad, izražavamo saučešće naciji i porodicama ubijenih", saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini.
U saopštenju se navodi da je "napad na nevine ljudi, nezavisno od rase i nacionalnosti, suprotan božjim i ljudskim vrednostima, bez obzira koja grupa ili osoba izvrši takav postupak pod bilo kojim imenom".
Bakingemska palata juče je izdala saopštenje u kojem se navodi: "Kraljica je bila šokirana i rastužena kada je čula vest o pucnjavi u Virdžiniji". Kraljica Elizabeta II i njen muž, princ Filip, trebalo bi da posete Virdžiniju 3. i 4. maja.
Pored saučešća, u reakcijama se mogu čuti i oštre osude američkih zakona o kontroli oružja.
Australijski premijer Džon Hauard rekao je da je pucanjava na univerzitetu u Virdžiniji pokazala da američka "kultura oružja" predstavlja negativnu silu u društvu.
Hauard nastoji da smanji količinu oružja u Australiji, pošto je pre 11 godina u Australiji jedan čovek u pijanci ubio 35 ljudi.
"Nikada ne možete garantovati da se takve stvari neće opet dogoditi u našoj zemlji", rekao je novinarima australijski premijer.
U Indiji, zemlji čijih 80.000 studenata boravi u SAD, komentatori takođe smatraju da bi trebalo pooštriti kontrolu oružja i striktnije primenjivati zakon.

Krvava statistika
Avgusta 1966, Čarls Vitman popeo se na toranj u studenskom gradu Univerziteta Teksas, u Ostinu, i otvorio vatru na prolaznike. Likvidirao je 15 ljudi, pored toga što je prethodne noći ubio i svoju majku i suprugu. Ranio je 31 osobu.
Marta 1998, dva dečaka, starih 11 i 13 godina, ubili su četiri učenika i jednog nastavnika u školi Vestsajd midl u Donsboru, u državi Arkanzas.
Aprila 1999, dva naoružana srednjoškolca ubila su 12 đaka i nastavnika srednje škole Kolumbajn u mestu Litleton, u državi Kolorado, posle čega su se ubili.
Januara 2002, student koji je isteran sa Pravnog fakulteta Apalačian iz mesta Grandi, u državi Virdžinija, ubio je dekana, profesora i jednog studenta, i ranio još tri studenta.
Marta 2005, 16-godišnji srednjoškolac je ubio pet učenika, jednog profesora i jednog službenika obezbeđenja gimnazije Red lejk na krajnjem severu američke drave Minesota, a zatim oduzeo sebi život. Prethodno je ubio svoga dedu i njegovu životnu saputnicu u indijanskom rezervatu Čipiva.
Septembra 2006, 15-godišnji učenik je ubio upravnika škole na zapadu države Viskonsin.
Oktobra 2006, vozač kamiona za prevoz mleka Čarls Karl Roberts upao je naoružan u školu Vest nikel majns i ranio 10 devojčica između šest i 14 godina starosti, od kojih je pet preminulo. Napadač se potom ubio.

Ostale vestiArhiva