Američki predsednik Džordž Buš iskoristio je pravo na veto i odbacio Zakon o finansiranju ratova u Iraku i Avganistanu, kojim mu je demokratska većina u Kongresu naložila početak povlačenja trupa iz Iraka do 1. oktobra.
"Taj dokument je neprihvatljiv jer postavlja veštačke rokove za povlačenje naših snaga u Iraku. Nema smisla da se neprijateljima stavlja do znanja kada ćemo se povući", rekao je predsednik Buš u obraćanju naciji.
Buš je, takodje, izrazio spremnost za pronalaženje rešenja za izlazak iz krize nastale pošto je odbacio odluku Kongresa SAD, naglašavajući da pregovori mogu da počnu već sutra.
"Demokrate znaju da nemaju dovoljno glasova da obore veto. Iskoristili su priliku da upute političku poruku i sad je vreme za rešavanje problema finansiranja trupa", rekao je Buš.
Buš se, istovremeno, oštro obrušio na pristup koji su demokrati iskoristili prilikom formulisanja rešenja u odbačenom zakonu, navodeći da bi prihvatanje takvog dokumenta, obeshrabrilo i irački narod i američke trupe u toj državi.
Analitičari u Vašingtonu smatraju da Bušova odluka predstavlja najbolji pokazatelj da će rat u Iraku morati da zaključi sledeći predsednik SAD, što će, prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, biti neko od kandidata Demokratske stranke.
"Veto znači da nema sredstava i strategije za naše trupe u Iraku. Posle četiri godine propale politike, vreme je da Irak preuzme odgovornost za svoju budućnost", rekao je danas lider demokrata u Senatu Hari Rid.
Odluka predsednika Buša bila je očekivana, pa su se predstavnici demokrata i republikanaca sastali u sredu ujutru, prvi put od izglasavanja zakona prošle sedmice, kako bi raspravljali o novim rešenjima.
Demokrate su, namerno, zakon predali predsedniku Bušu na četvrtu godišnjicu njegovog čuvenog govora na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln", kada je proglasio "pobedonosni kraj ratnih operacija u Iraku".
Novi zakon, kako navode vašingtonski izvori, će umesto tačno odredjenih rokova za povlačenje, poput upravo odbačenog dokumenta, sadržati smernice vladi u Iraku, od čijeg će ispunjavanja zavisiti dalja američka pomoć.
Smernice će, svakako, sadržati postizanje medjuiračkog sporazuma o raspodeli pridoda od prodaje nafte, postepeno preuzimanje odgovornosti za bezbednost, te niz drugih političkih rešenja usmerenih ka smanjivanju tenzija izmedju Kurda, šijita i sunita, glavnih grupa u toj bliskoistočnoj državi.
Dve trećine Amerikanaca protivi se ratu u Iraku, što predstavlja antiratni pokret koji u SAD nije vidjen još od Vijetnamskog rata 1970-tih.
Takav odnos Amerikanaca prema ratu, ponajviše, rezultat je više od 3.300 mrtvih vojnika SAD od marta 2003. i oko 400 milijardi dolara u medjuvremenu potrošenih na tom ratištu.

Ostale vestiArhiva