Kandidat umerene desnice Nikola Sarkozi pobedio je juče, u drugom krugu predsedničkih izbora i tako postao šesti šef francuske države od početka Pete republike. Prema prvim nepotpunim rezultatima Sarkozi je dobio poverenje 53,70 odsto birača, dok je njegova protivnica, kandidat levice Segolen Roajal osvojila 46,30 odsto glasova.
Pobeda Sarkozija je bila očekivana, pošto su sve ankete uoči izbora ukazivale na njegovu ubedljivu prednost. Predsednički manadat u Francuskoj traje pet godina, a novoizabrani predsednik treba da pruzme dužnost od odlazećeg predsednika Žaka Širaka pre 17. maja.
Izbore je obeležila izuzetna izlaznost Francuza. Od 44, 5 miliona upisanih birača prema prvim procenama glasalo je između 84 i 85 odsto, što je izlaznost nezabeležena od izbora 1974. godine, kada je glasalo rekordnih 87,33 odsto birača.
Kandidat socijalista Segolen Roajal je, kako su javile agencije, priznala poraz na izborima svega nekoliko minuta po zatvaranju birališta. „Nadam se da će sledeći predsednik republike ispuniti svoju ulogu u služenju svih Francuza“, rekla je ona.
Francuska je u liku Sarkozija dobila desničarskog predsednika drugačijeg profila od njegovog prethodnika Žaka Širaka. Iako više od deset godina u politici, Sarkozi pripada mlađog generaciji političara iz većinske desničarske partije koja pragmatizam stavlja ispred velikih ideala. On nije tip harizmatičnog državnika, već političara koji se zalaže za efikasnost i brze rezultate. Uprkos tome što je protekle godine proveo u vrhu vlasti, kao ministar finansija i unutrašnjih poslova u Širakovoj vladi, Sarkozi je uspeo da se nametne kao čovek promena, koj raskida sa dosadašnjim načinom vođenja politike na desnici.
Bitku protiv levice nije osvojio samo u sferi ekonomije, koja je dominirala u predsedničkoj kampanji, već i u pitanjima unutrašnje bezbednosti, obećavajući Francuzima da će politikom „čvrste ruke“ sprečiti izbijanje novih socijalnih nereda, poput onih koji su zapalili francuska predgrađa 2005. godine.
Sarkozijevom pobedom potvrđena je tendencija francuskog društva ka desnici.
Sarkozi je šesti šef francuske države od početka Pete republike, koju je 1958. godine proglasio general Šarl de Gol. Posle De Gola zemlju su vodili Žorž Pompidu (1969-1974), Valeri Žiskar Desten (1974-1981), Fransoa Miteran (1981-1995) i Žak Širak (1995-2007).

Protesti zbog pobede konzervativca
Francuska policija suzavcem je rasterala grupu mladih anarhista koji su se okupili na trgu Bastilja posle pobede konzervativca Nikole Sarkozija na predsedničkim izborima i rasterala je još jednu grupu u Lionu. Manja grupa mladih koje je lokalna televizija BFM nazvala „militantnim anarhistima“ bacala je flaše, kamenice i druge predmete na policiju. Neki su skinuli pantalone i pokazali zadnjice policajcima obučenim u opremu za razbijanje demonstracija. Policija ih je rasterala suzavcem. U Lionu, na jugoistoku Francuske, policija je rasterala grupu od oko 150 ljudi besnih zbog pobede Sarkozija nad kandidatkinjom socijalista Segolen Roajal. Tri osobe su uhapšene, a lakše su povređena dva policajca.

Plate i penzije
-Sav prihod ostvaren radom preko 35-časovne radne nedelje izuzeti od poreza i socijalnih davanja
- Dozvoliti radnicima da se penzionišu kad god žele
Spoljna politika
-Mini ustav EU izneti pred poslanike u parlamentu
- Formirati mediteransku uniju sa Španijom, Portugalom, Italijom, Grčkom i Kiprom
Energija i prirodno okruŽenje
- Promovisati veću upotrebu nuklearne energije
- Povećati kazne za one koji zagađuju prirodnu okolinu
Imigracija i zakoni
- Smanjiti ilegalnu imigraciju uz favorizovanja kvalifikovanih radnika
- Manje kazne za povratnike i oštrije za maloletnike

Ostale vestiArhiva