Vesti
Svet
Kondoliza Rajs otputovala u Moskvu14.05.2007. 12:00
Izvor: Mondo
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs otputovala je u Moskvu gde će sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim razgovarati o čitavom nizu otvorenih spoljno-političkih pitanja, uključujući rasporedjivanju američkog protivraketnog štita u istočnoj Evropi, o Iranu, izraelsko-palestinskim odnosima, kao i budućem statusu Kosova, saopštio je Stejt department.
SAD i Rusija se ne slažu oko procesa rešavanja statusa Kosova, pri čemu se SAD za što skorije priznavanje nezavisnosti pokrajine, dok Moskva traži nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca, i pronalaženje rešenja prihvatljivog za obe strane.
Najozbiljnija tačka neslaganja izmedju Moskve i Vašingtona jeste rasporedjivanje desetak američkih raketa presretača u Češkoj i Poljskoj do 2012. godine, zbog čega je ruski predsednik Vladimir Putin najavio mogućnost da se njegova država povuče iz dva ključna sporazuma o razoružanju, potpisana posle okončanja Hladnog rata.
Analitičari u Vašingtonu smatraju da je čvrstina Putinovih stavova proizvod skoka cena nafte i deviznih rezervi te države, koje su 30. aprila iznosile 396 milijardi dolara, ili, kako navodi Blumberg (Bloomberg) čitavih 63 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Osim ovih pitanja, očekuje se da Rajsova pokrene pitanje iranskog nuklearnog programa, i nastavi konsultacije vezane za izraelsko-palestinske odnose.
SAD i Rusija se ne slažu oko procesa rešavanja statusa Kosova, pri čemu se SAD za što skorije priznavanje nezavisnosti pokrajine, dok Moskva traži nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca, i pronalaženje rešenja prihvatljivog za obe strane.
Najozbiljnija tačka neslaganja izmedju Moskve i Vašingtona jeste rasporedjivanje desetak američkih raketa presretača u Češkoj i Poljskoj do 2012. godine, zbog čega je ruski predsednik Vladimir Putin najavio mogućnost da se njegova država povuče iz dva ključna sporazuma o razoružanju, potpisana posle okončanja Hladnog rata.
Analitičari u Vašingtonu smatraju da je čvrstina Putinovih stavova proizvod skoka cena nafte i deviznih rezervi te države, koje su 30. aprila iznosile 396 milijardi dolara, ili, kako navodi Blumberg (Bloomberg) čitavih 63 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Osim ovih pitanja, očekuje se da Rajsova pokrene pitanje iranskog nuklearnog programa, i nastavi konsultacije vezane za izraelsko-palestinske odnose.
Ostale vestiArhiva
- 21/11 Još jedna zemlja ulazi u sukob?; "Direktno…
- 19/11 Rusija počela masovnu proizvodnju mobilnih…
- 18/11 Ako je cilj ove odluke formalni početak trećeg…
- 17/11 Zaharova: Putin je već rekao šta će se desiti…
- 15/11 Kremlj objavio detalje razgovara Putina i…
- 31/10 Broj poginulih u poplavama u Španiji najmanje…
- 23/10 Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu…
- 19/10 Hagari: Izrael će pojačati borbu protiv Hezbolaha…
- 18/10 Pezeškijan: Otpor se ne završava ubistvom…
- 17/10 Ukrajina traži nuklearno naoružanje
- 15/10 Melonijeva u petak u poseti Libanu, šef diplomatije…
- 14/10 Ni treći atentator na Trampa nije uspeo,…
- 11/10 Borelj: Nuklearni rat se ne može dobiti,…
- 10/10 Uragan Milton razorio Floridu - Kuće srušene,…
- 07/10 Kriminal: Meksički gradonačelnik ubijen nekoliko…
- 06/10 Galant: Iran neka pogleda Gazu i Bejrut pre…
- 05/10 Zelenski: Na sastanku u Ramštajnu 12. oktobra…
- 04/10 Mulj i blato na sve strane, Kuće poplavljene,…
- 02/10 Ambasadorka SAD pri UN pozvala Savet bezbednosti…
- 01/10 Konzul Nikolić: U stalnom smo kontaktu sa…
- 30/09 Više od 60 žrtava Uragana Helene u Sjedinjenim…
- 28/09 Džonson otkrio da je razmišljao da odobri…
- 27/09 Broj žrtava uragana „Helena” porastao na…
- 26/09 Američki Senat vodi istragu protiv kompanije…