Šest poginulih i preko sto povređenih osoba bilans je eksplozije bombe ispred tržnog centra u Ankari u utorak po podne. Guverner Ankare Kemal Onal izjavio je da je napad izveo bombaš samoubica.
„Bombaš je identifikovan kao Guven Akus i on je rođen u Sivasu 1979. godine. Napad je izvršen eksplozivom i to metodom koji koriste kurdski separatisti“, rekao je Onal. Radnička partija Kurdistana negirala je umešanost u napade.Dok policija sklapa mozaik poslednje terorističke akcije, u kojoj je korišćen plastični eksploziv, sve su glasniji oni koji tvrde da je cilj napada destabilizacija u zemlji uoči izbora zakazanih za 22. jul.
Tome u prilog ide i izveštaj vodećeg turskog dnevika „Hirajet“ da se eksplozija u Ankari dogodila nekoliko trenutaka pre nego što je putem trebalo da prođe visoka vojna delegacija koju je predvodio glavnokomandujući turske armije general Jašar Bujukani.
On je izjavio da je eksploziju „izazvala organizovana teroristička grupa“ koju nije imenovao. General Bujukani je upozorio da se ubuduće slični napadi mogu očekivati u svakom velikom turskom gradu. Premijer Redžep Tajip Ergodan oštro je osudio napad apelujući na sve političke snage da se „ujedine u borbi protiv terorizma“. Njegov apel ima male šanse da uspe jer je Turska poslednjih mesec dana podeljena između sekularista i pristalica vladajuće stranke Pravda i razvoj (AK). Poslednjih nedelja u Istanbulu, Ankari, Izmiru i Samsunu okupili su se milioni zagovornika sekularizma koji su protestovali protiv vladajuće stranke jer, navodno, želi da izbriše granicu između države i religije, što je atak na nasleđe Kemala Ataturka, oca moderne Turske.
Krajem prošlog meseca opozicione sekularne partije su u parlamentu sprečile da Abdulah Gul, šef diplomatije bude izabran za predsednika. To je dovelo do izmene ustava i ubuduće će predsednik biti biran direktno na izborima.
„Iako je stranka Pravda i razvoj zadržala ekonomski rast i stabilnost, naredni izbori će biti najvažniji u Turskoj za poslednjih nekoliko decenija“, kaže Suat Kiniklioglu, šef Maršalovog fonda u Ankari.
Uloga vojske u nastupajućem periodu biće ključna. U Turskoj je upravo vojska garant sekularizma, a general Bujukanit, koji je bio moguća meta jučerašnjeg napada, ne libi se da upozori premijera Erdogana na opasnost od fundamentalizma. Generalštab je krajem aprila izdao saopštenje u kome se ističe da će „armija zadržati rešenost da nastavi da izvršava svoju dužnost poštujući zakone na zaštiti Republike Turske“.
Ovo upozorenje dobija na značaju imajući u vidu da je armija u Turskoj čak četiri puta intervenisala u političkom procesu od 1960. godine.
Da u partiji AK, koja je potekla iz zabranjene Islamističke partije, raste uticaj verskih elemenata, pokazuje i neuspešna inicijativa premijera lično da preljuba u Turskoj postane krivično delo, kao i da se ograniči prodaja alkoholnih pića u toj zemlji. Žene funkcionera partije po pravilu se pokrivaju a stranka najveću podršku ima u konzervativnim krugovima u provinciji.
Analitičari, kao i milioni Turaka, sumnjaju u iskrene demokratske principe koje propagira vladajuća stranka:
„To je samo fasada. Izbor kandidata koji će učestvovati na izborima biće centralizovan i izvršiće ga lično Ergodan. U ovoj stranci ima malo unutrašnje demokratije“, kaže Volfango Pikoli, ekspert za Tursku iz „Group Eurasia“, koja se bavi procenom političkog rizika.
Iako je pod Erdoganova vlada poslednjih godina obuzdala inflaciju i započela pregovore o članstvu u EU, veći deo elite u kojoj su javni poslenici, sudije, generali, profesori tvrde da vlasti mirno posmatraju porast uticaja religije u svakodnevnom životu.

Serija bombaških napada
15. novembar 2003. - Ukupno 30 osoba je poginulo, a 146 je povređeno u eksploziji dva automobila bombe ispred sinagoga u Istanbulu.
20. novembar 2003. - Ukupno 32 osobe su poginule, a više od 50 je povređeno u bombaškim napadima na jednu britansku banku u Istanbulu.
24. jun 2004. - Četiri osobe su poginule, a 15 ih je povređeno u bombaškom napadu u Istanbulu uoči dolaska američkog predsednika Džordža Buša.
6. jul 2005. - Pet osoba je poginulo, a 12 je povređeno u eksploziji bombe u minibusu u letovalištu Kušadasi. Među poginulima su bile jedna Britanka i jedna Irkinja.
25. jun 2006. - Četiri osobe su poginule, a 28 je povređeno u eksploziji južno od odmarališta Antalija. Odgovornost za napad preuzeli kurdski separatisti.
27. avgust 2006. - Deset Britanaca i šest Turaka je povređeno u eksploziji u minibusu u odmaralištu Marmaris.
28. avgust 2006. - Tri osobe su poginule, a 87 je povređeno u Antaliji, odgovornost za napad preuzeli kurdski separatisti.
22. maj 2007. - Šest osoba je poginulo, a više od sto je povređeno u eksploziji bombe ispred tržnog centra u Ankari.

Ostale vestiArhiva