Posle skoro tri decenije juče su održani prvi bilateralni razgovori između SAD i Irana. Domaćin je bio irački premijer Nuri al Maliki, a glavna tema istorijskog susreta u njegovom domu u Bagdadu bila je situacija u Iraku, gde su od marta 2003. poginula 3.453 američka vojnika.
Razgovore su vodili ambasadori SAD i Irana u Bagdadu, Rajan Kruker i Hasan Kazemi Komi. Vašington i Teheran su prekinuli diplomatske odnose pre 27 godina tokom Iranske revolucije.
Početak razgovora koji bi mogli da otvore vrata iza kojih se nalazi dug put ka smirivanju situacije na Bliskom istoku imao je uvod u oštrim optužbama dve strane. Kako prenose dobro upućeni izvori stanice Si-En-En, SAD su na razgovorima insistirale na tome da Teheran prestane da podržava šiitske i sunitske militante koji se bore u Iraku. Na to je iranska strana odgovorila zahtevom da Amerika objavi datum povlačenja trupa iz Iraka.
„Svrha sastanka je bila da se smanje tenzije između dve zemlje. Nismo ni očekivali čudo, ali u našem interesu je da ovaj dijalog konačno bude pokrenut“, rekao je Hošjar Zebari, irački šef diplomatije.
Sastanak je održan na ambasadorskom nivou i nikakav sporazum nije potpisan.
„Irak neće biti korišćen kao baza za terorizam u regionu. Amerika i Iran moraju da pronađu zajednički stav kako bi se situacija stavila pod kontrolu“, rekao je Hasan al Sneid, savetnik iračkog premijera uoči početka sastanka.
Američki ambasador je sastanak ocenio kao „pozitivan i poslovan“.
„Složili smo se da je bezbedan, stabilan i demokratski Irak u miru sa susedima interes obe strane. Postoje kontradikcije u politici Teherana i ponašanja iranskih vlasti na terenu“, rekao je Kruker posle sastanka najavljujući mogućnost novog susreta.
Kruker je istakao da je iranska strana predložila „trilateralni bezbednosni mehanizam“ koji bi uključivao SAD, Iran i Irak, ali da će ovaj predlog tek biti razmatran u Vašingtonu.
Suočen sa neprestanim napadima pobunjenika na američke trupe u Iraku i sve zategnutijim odnosima sa demokratama, koji imaju kontrolu u oba doma Kongresa, predsednik SAD Džordž Buš je pristajući na pregovore sa Iranom praktično poslušao savet Studijske grupe za Irak. U izveštaju od decembra prošle godine Studijska grupa za Irak na čelu sa Džejmsom Bejkerom, bivšim državnim sekretarom SAD, pozvala je predsednika da u mirovni proces u Iraku uključi i susede - Siriju i Iran, pre nego što započne postepeno povlačenje trupa iz ove zemlje.
Odnosi SAD i Irana trenutno su opterećeni brojnim nerešenim pitanjima, kao što su nuklearni program Teherana i zarobljavanje iranskih humanitaraca u Bagdadu, ali ove teme nisu spominjane na jučerašnjem sastanku.
Iranski šef diplomatije Manušer Motaki izjavio je juče u Teheranu, na konferenciji o bezbednosti u Persijskom zalivu, da pregovori sa SAD mogu biti uspešni ako Vašington promeni svoju „neuspešnu politiku“.
„Nadamo se da će realistični pristup Vašingtona sadašnjim problemima Iraka, priznanjem da je njegova politika u toj zemlji i regionu bila pogrešna i spremnost da se ta politika menja, osigurati uspeh razgovora i moguće nove razgovore“, istakao je Motaki.
Dok su se održavali pregovori, u Bagdadu nije bilo mirno. Najmanje 23 osobe su poginule, a više od 20 je povređeno u samoubilačkom napadu u prestonici. Američka vojska juče je saopštila da je oslobodila ukupno 42 osobe koje su mesecima severno od Bagdada držali ekstremisti povezani sa Al Kaidom. Svi oslobođeni su Iračani.

Sporne tačke između Irana i Amerike
1. Nuklearni program
- Iranski nuklearni program je već dugo predmet spora između Vašingtona i Teherana. SAD tvrde da Iran obogaćivanjem uranijuma želi da se dokopa nuklearnog oružja, dok Teheran ističe da ima pravo na nuklearni program isključivo u mirovne svrhe (proizvodnja električne energije). Na insistiranje Amerike, Savet bezbednosti UN je prošlog meseca pooštrio trgovinske sankcije protiv Irana. Kraj sporu se ne nazire, a za sada su propali svi pokušaji EU da posreduje u dogovoru, nudeći Iranu finansijsku pomoć u zamenu za prekid nuklearnog programa.
2. Zarobljenici
Američka vojska u Iraku trenutno drži sedam državljana Irana koji su prema tvrdnjama Pentagona pripadnici iranske obaveštajne službe. Teheran tvrdi da su zarobljenici zapravo diplomate koje su se bavile humanitarnim radom. Na drugoj strani Iran je uhapsio četvoro američkih državljana poreklom iz Irana, koji su optuženi za špijuniranje u korist SAD. Među uhapšenima je i Halih Esfandiri, koja se bavila humanitarnim radom. Veruje se da Iran u zarobljeništvu drži i Roberta Levinsona, penzionisanog agenta FBI koji je nestao 8. marta na iranskom ostrvu Kiš.
3. Trgovinske sankcije
Kada su iranski studenti 4. novembra upali u Ambasadu SAD u Teheranu, uzeli su 52 taoca koje su držali u zarobljeništvu 444 dana. Aprila 1980. tadašnji predsednik SAD je prekinuo sve diplomatske odnose sa Iranom i uvedene su trgovinske sankcije. Taoci su pušteni tek 20. januara 1981. na dan inauguracije Ronalda Regana, koji je posle pet godina priznao da je u zamenu za njihovo oslobođenje postignut tajni dogovor o prodaji oružja Iranu. Kongres SAD je prošle godine na još pet godina produžio trgovinske sankcije Iranu.

Ostale vestiArhiva