Jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca na planeti ikada, čovek čija je "levica" dve decenije plašila brojne čuvare mreža širom Evrope i sveta sinoć je i definitivno rekao "zbogom" aktivnom igranju fudbala. Siniša Mihajlović se na stadionu Karađorđe pred prepunim tribinama oprostio od bogate igračke karijere, a u tu svrhu organizovan je humanitarni meč u kome su se sa jedne strane našli fudbaleri Intera, a sa druge Sinišini prijatelji - igrači sa kojima je godinama "jeo isti hleb" ili se borio za njega, svejedno, sinoć su svi bili tu, na jednom mestu, njemu u čast.
Punih dvadeset godina trajala je karijera ovog "gladijatora", uz njega stasale su mnoge generacije, godinama su se prepričavali njegovi slobodnjaci, jačina njegovih udaraca merena je stotinama kilometara na čas, a od juče i zvanično tu levicu više nećemo videti. Koliko se samo poslednjih godina, kada su se igrale neke odlučujuće reprezentativne utakmice moglo čuti "eh, da je Miha sada tu"?
Iako je sa igranjem prestao još prošle godine nije želeo da se od bogate igračke karijere oprosti u "tamo nekoj Italiji", već u svojoj zemlji, na mestu gde je i započela karijera jednog od najboljih fudbalera koje je ova zemlja imala, ma kako da se zvala i ma koliko profesionalnih igrača da je obuhvatala. Lane je još najavio svojevrsni spektakl na stadionu Vojvodine (danas Karađorđe), javljali su se i problemi, zbog sujete nekih ljudi dovedena je u pitanje organizacija cele manifestacije, ali Mihajlović se nije dao. Ponuđeno mu je čak da za mesto oproštaja uzme beogradsku Marakanu, gde je dugo vremena branio boje Crvene zvezde sa kojom se popeo na krov Evrope i sveta, ali on je ostao dosledan u svojoj odluci da oproštaj organizuje u Novom Sadu. Želja mu se i ispunila.
- Novi Sad je moj grad. Ovde je počela moja karijera i želim tu da je i završim. Ovde mi živi porodica, proglašen sam i za počasnog građanina i sve su to razlozi da krug zatvorim ovde. Da, mogao sam utakmicu da organizujem i na Marakani ili San Siru, gde bi sigurno bilo više publike, ali sam odavno odlučio da to bude baš u Novom Sadu ili nigde - rekao je nedavno Siniša.
Sinoć smo u "srpskoj Atini" mogli videti najveće zvezde evropskog fudbala, mogli smo da uživamo u potezima Savićevića, Mijatovića, Vijerija, Inzagija, Sedorfa... i još jednom se uverimo koliko je Mihajlović zbog svog lika i dela poštovan od strane fudbalskog krema. Uvek iskren, bez lažnog predstavljanja i glume, uvek je bio ono što jeste, nije se skrivao iza različitih maski. Svoj karakter nije mogao, a bogami ni želeo da sakrije. Reakcije, neretko i preterane i nesportske, zbog kojih je često osuđivan, čak nazivan i rasistom i drugim pogrdnim imenima, takođe su jedno od njegovih obeležja. Pomalo razuzdan karakter, zbog koga su ga pojedini obožavali, a oni drugi mrzeli, nije nikada skrivao, iako se zbog njega mnogo puta našao u "nebranom grožđu". Nije birao mesto i vreme kada će ga ispoljiti - na terenu ili van njega, u dresu kluba ili onom nacionalnom, kada se Miha iznervira, leka nije bilo, niko nije mogao da ga smiri i zaustavi. Jednostavno on je takav i zato i jeste toliko poštovan od strane kolega.
- Trajao sam zaista dugo i osvojio sve što se moglo osvojiti. Takav mi je karakter da sam gotovo svake godine pravio i poneku glupost, ali se nikada nisam kajao zbog toga i uvek sam ceh plaćao sam - iskreno će "božja levica".
Međutim, koliko god da je zbog te svoje nemirne ličnosti i duha koji je pokazivao tokom dvadesetogodišnje karijere, toliko je van terena slovio za pravog humanitarca i dobru dušu. Koliko je veliki čovek van terena Siniša Mihajlović pokazao je nebrojano puta. Teško je izbrojati koliko je puta darivao Dečje selo u Sremskoj Kamenici i koliko je pomagao mnoge druge humanitarne svečanosti koje su organizovane godinama unazad, nebitno u čijoj režiji. Veliki Mihajlović je i na svom oproštaju dao "domaći zadatak" mnogima jer će sav novac koji je sinoć sakupljen upravo otići tamo gde je najpotrebniji - pomenutom Dečjem selu, ali i novosadskim sportskim invalidima. Kada govorimo o humanosti vredno je napomenuti i da je fudbalski klub Inter, koji su sinoć imali priliku da verovatno po prvi put uživo vide brojni klinci, ali i stariji ljubitelji bubamare, na ovaj spektakl došao potpuno besplatno, a i određenu sumu novca su uplatili u pomenuti fond.
Da počnemo da nabrajamo sve Mihine trofeje - gde bi bio kraj. Teško je pobrojati sve naslove nacionalnog prvaka, pobednika Kupa, evropskih takmičenja... Svima je u sećanju njegov gol protiv minhenskog Bajerna ili penal u Bariju... ili slobodnjak na SP u Francuskoj 1998... Bilo ih je mnogo za dve decenije, valjda će ih biti i tokom trenerske karijere. Danas je Siniša Mihajlović pomoćni trener u Interu, asistira Robertu Manćiniju i evo već su uspeli da odbrane prošlogodišnju titulu. Nadamo se da će jednog dana, kada se osamostali i u trenerskom smislu biti podjednako uspešan kao u najberićetnijim igračkim danima.

Umesto lične karte
Za dvadeset godina, koliko je aktivno igrao fudbal, Siniša Mihajlović je osvojio čak 16 trofeja - pet titula, Kup šampiona, Kup Kupova Evrope, četiri Kupa Italije, Interkontinentalni Kup, Superkup Evrope i tri Superkupa Italije. Sve hvalospeve o njemu kao ubojitom izvođaču slobodnih udaraca potvrđuje i podatak da je u istoriji Serije A proglašen za najboljeg izvođača slobodnjaka sa 29 postignutih golova, a takođe je oborio i rekord kada je u pitanju broj postignutih golova tokom jedne sezone - devet. Inače, on je jedini fudbaler kome je za nogom pošlo da na jednoj utakmici ostvari het - trik šutirajući slobodne udarce na jednoj utakmici.
Dodajmo i da je Siniša ambasador UNICEF za Dečje selo u Sremskoj Kamenici.

Ostale vestiArhiva