Predsednik Buš je juče u Pragu, na početku svoje osmodnevne turneje po Evropi, nastojao da „spusti loptu” u poslednjih dana zaoštrenoj retorici sa ruskim predsednikom Putinom, koja je po mnogo čemu podsetila na hladnoratovska sučeljavanja.„Rusija nam nije neprijatelj”, poručio je američki predsednik u prvom od dva govora u češkoj prestonici, odakle je sinoć otputovao u Nemačku, gde od danas učestvuje na po mnogo čemu izuzetno važnom samitu G-8, sedam velikih ekonomija zapadnog saveza i Rusije.
Samit u nemačkom morskom odmaralištu Hajligendam prvobitno je trebalo da za glavne teme ima politički dogovor o zaustavljanju klimatskih promena i pomoć Africi, ali je to zasenjeno najnovijim verbalnim okršajima na relacijama između Moskve i Vašingtona povodom američke namere da u Češkoj i Poljskoj postavi raketne sisteme koji su, prema obrazloženju koje je i juče ponovio Buš, namenjeni odbrani od „nepoćudnih država”, poimence Irana i Severne Koreje.
Rusija, međutim, sa prilično uverljivim argumentima (Iran ne poseduje rakete od kojih Zapad treba da se brani sa teritorija nekadašnjih saveznika Moskve) ovo nije prihvatila, pa je prvo pokazala da poseduje nove rakete koje simultano mogu da gađaju više ciljeva na veliku daljinu, posle čega je predsednik Putin (u prošli petak) rekao da će ruske oružane snage morati da pronađu nove ciljeve – u Evropi. Iako je naknadno obrazloženo kako je to bio hipotetičan odgovor na hipotetičko pitanje, utisak ozbiljnog pogoršavanja rusko-američkih odnosa je ostao – u Vašingtonu je visoki zvaničnik administracije situaciju opisao kao „na ivici krize”.
Novo američko nuklearno oružje koje bi ovoga puta bilo mnogo bliže Rusiji nego tokom hladnog rata, pri tom je samo jedan elemenat u sve složenijem mozaiku odnosa Zapada i Moskve, u kojem su i rakete i naftovodi, evropske energetske brige, ruski susedi i američki problemi sa spoljnom politikom čiji su rezultati u sve većem neskladu sa proklamovanim ciljevima i mesijanskim ambicijama, od Iraka, preko Irana – do Kosova.
Kosovo je takođe u središtu samita G-8, uoči kojeg je – upravo u ponedeljak – Vašington podigao ulog u diplomatskom pokeru s Moskvom, najavom o rezoluciji koja bi ovom delu Srbije dala „nadziranu nezavisnost”.
Do ovoga je došlo pošto je sa ruske strane, na Putinovoj konferenciji za novinare održanoj u petak u Kremlju, još jednom obrazloženo zašto se Moskva protivi žurbi, zašto bi predloženo rešenje bilo štetno – i zašto ne može da bude „jedinstveno”, već samo presedan koji bi pokrenuo seriju sličnih separatističkih zahteva na svim meridijanima.
Da li će do glasanja ove nedelje zaista i doći, zasad je neizvesno: ruski ambasador u Savetu bezbednosti je izjavio da „na poslednjim konsultacijama nisu pominjani rokovi”, dok je aktuelni predsedavajući ovog tela, belgijski ambasador Džon Verbek izjavio „da će se sledećih dana videti kako se stvari razvijaju na sastanku G-8”.
Signal, dakle, treba da dođe iz Hajligendama, gde će se Buš i Putin sresti i u četiri oka, u nastojanju da se možda bolje (spo)razumeju oko mnogih pitanja i još jednom sagledaju da li su područja u kojima se razilaze mnogobrojnija od onih u kojima se slažu, a nesuglasice važnije od saradnje.
Valja imati u vidu i da su obojica pri kraju mandata, i da nijedan ne želi da ode u istoriju kao onaj koji je popustio. Bušu je, pri tom, unekoliko teže: njegova postignuća su mnogo manja od obećanja, slabiji je na kraju nego što je bio na početku. Kod Putina je obrnuto: obnovljeno samopouzdanje Rusije dosad je najveći izazov unipolarnosti koja je stvorena posle kolapsa Sovjetskog Saveza.
To je dekor u kojem i najnovije provokacije sa obe strane treba sagledavati kao elemente diplomatije. Zaoštrena retorika je odraz realnosti, ali u visokoj politici i reči su dela.

Radari i vize
Prag, 5. juna – „Hladni rat je odavno prošlost”, istakao je na konferenciji za novinare američki predsednik Džordž Buš posle današnjih razgovora s češkim predsednikom Vaclavom Klausom i premijerom Mirekom Topolanekom koji su za glavnu temu imali postavljanje radara američke antiraketne baze u Češkoj.
Buš je ponovio da se radi o defanzivnom sistemu koji nije usmeren protiv Rusije nego protiv zemalja koje ugrožavaju svetski mir i sigurnost. Pozvao je Rusiju i da sudeluje u projektu antiraketne odbrane.
Češka strana je u razgovorima dala jasno do znanja američkom predsedniku da – uprkos otporu pojedinih stranaka i anketama koje pokazuju da je većina Čeha protiv baze – nema ništa protiv ovog projekta. Buš je sa svoje strane visoko ocenio češki doprinos u međunarodnim misijama u Iraku, Avganistanu i drugim zemljama i obećao da će se založiti za to da se za češke građane do kraja njegovog mandata ukinu američke vize. Premijer Topolanek je smatrao za potrebno da napomene da se ne radi o „vezanoj trgovini” nego da „te dve stvari – radar i vize – teku paralelno”. Na konferenciji za štampu novinari nisu mogli da postavljaju pitanja.
Buš je prvi američki predsednik u istoriji koji je Češku odnosno bivšu Čehoslovačku posetio dva puta. Prvi put je ovde bio novembra 2002, na samitu Atlantskog pakta.

Ostale vestiArhiva