Hajligendam - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u nemačkom gradu Hajligendamu na obali Baltičkog mora, gde je sinoć počeo samit G8, da Rusija nije pretnja za Evropu, iako je Moskva upozorila da će svoje rakete usmeriti ka evropskim ciljevima. "Rusija neće napasti Evropu. Rusija nije neprijatelj. Nema potrebe za vojnim odgovorom pošto nismo u ratu s Rusijom. Rusija nije pretnja", rekao je američki predsednik. O sastanku koji će tokom samita imati s Putinom, Buš je rekao da će se truditi da razgovori ne budu napeti.
Američki presednik Džordž Buš i nemački kancelar Angela Merkel dali su juče, na odvojenom sastanku pre početka samita, optimistične komentare povodom perspektive za postizanje sporazuma o klimatskim promenama na godišnjem samitu G8 u Nemačkoj.
Pored izrazito spornih tema - zaštita klime i postavljanje američkog antiraketnog sistema u Istočnoj Evropi kojem se protivi Moskva, učesnici samita razgovaraće i o politici prema Africi, kontroli "hedž" fondova i zaštiti robnih marki, pre svega lekova i intelektualne svojine.
Merkelova je učinila sve kako bi isturila ovu temu u prvi plan, imajući u vidu ozbiljne prepirke SAD i Rusije povodom razmeštanja raketnih štitova u Istočnoj Evropi. U autorskom tekstu za dnevnik Tages špigel Merkelova je istakla želju učesnika samita da "globalizaciji daju ljudsko lice".
Buš se još, pre početka samita, odvojeno sastao s japanskim premijerom Šinzom Abeom, a Merkelova s liderima Italije, Francuske i Rusije. "Postoji mnogo toga zajedničkog, ali postoje i neslaganja", izjavio je Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli.
Nemačka, domaćin samita, vrši pritisak na specifičnim metama za smanjenje emisije ugljen-dioksida, uverena da to uzrokuje globalno zagrevanje. Merkelova je predložila "trostepene" mete, prema kojima bi bilo dozvoljeno povećanje globalnih temperatura za ne više od dva stepena Celzijusa.
Džulijan Smit, direktor evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, ukazao je da će samit proizvesti ljubazne razgovore o prirodi ovog problema. Čarls Kupčan, direktor evropskih studija u Centru za inostrane odnose, nazvao je Bušovo klimatsko saopštenje pre samita više palijativom za Evropljane nego ozbiljnim korakom napred". "Teško mi je da poverujem da je Buš na samom kraju mandata potpisao neke sporazume koje nije hteo da potpiše ranije", izjavio je on.
SAD su saopštile da se i nekoliko drugih zemalja koje učestvuju na samitu protive klimatskim metama koje zastupa Merkelova. Nemačka kancelarka će pokušati da ubedi vodeće industrijske zemlje sveta da se angažuju na smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto do 2050, cilj koji su mnogi ocenili ambicioznim. Merkelova takođe traži od ostalih industrijalizovanih zemalja da povećaju produktivnost goriva za 20 odsto i ograniče porast temperature na dva stepena Celzijusa.
Međutim, Bušov savetnik za klimu izjavio je da brojne zemlje, među kojima i SAD, neće potpisati ove obaveze. Džejms Konagton je ukazao da je učinjen značajan napredak i konsenzus povodom klimatskih promena. Ali, jasno je ukazao da SAD ne veruju da bi G8 trebalo da bude forum za postavljanje meta.

Češku ministarku čeka kritika u parlamentu
Prag - Češku ministarku odbrane Vlastu Parkanovu čeka neprijatno "ribanje" u parlamentu zbog pesmice "Dobar dan, zastavo zvezda i pruga" koju je u utorak u Pragu poklonila američkom predsedniku Džordžu Bušu. Poslanici su odlučili da će morati da im otpeva tekst i objasni kako joj je uopšte palo na pamet da Buša dočekuje na isti servilan način kao što su se u totalitarno doba dočekivali sovjetski zvaničnici. Ona je novim tekstom, ali u sličnom duhu, opremila i snimila stari komunistički hvalospev sovjetskim kosmonautima. Zbog pesmice "Dobar dan, majore Gagarine" iz 1961. u verziji Parkanove, hvalospevu budućem radaru američkog antiraketnog štita koji Vašington namerava da postavi u Češkoj, kako danas složno konstatuju i mediji i poslanici, Češkoj se smeje ceo svet. "To je rektalni alpinizam", vrlo oštro je reagovao lider opozicije, bivši socijaldemokratski premijer Jirži Paroubek, poslanici vladajuće koalicije mahom su se pretvarali da pesmu nisu čuli, a sama Parkanova je pobegla od novinara u kuloare Poslaničkog doma.

Policija rasteruje demonstrante vodenim topovima i suzavcem
Berlin - Policija je juče, nekoliko kilometara od Hajligendama, vodenim topovima i suzavcem počela da rasteruje demonstrante, protivnike globalizacije koji su se neočekivano približili mestu održavanja skupa. Demonstranti su se, koristeći šumske puteve, približili žičanoj ogradi oko Hajligendama, dok je druga grupa blokirala jedan od prilaznih puteva. Policija je saopštila da su demonstranti blokirali autoput A-19 kojim delegacije zemalja učesnica samita treba da se s aerodroma Rostok prevezu do Hajligendama. Protivnici globalizacije su, kako prenose nemački mediji, blokirali i mali turistički voz koji tokom trajanja samita do pres centra prevozi akreditovane novinare. Među oko 6.000 mirnih demonstranata umešao se i veliki broj maskiranih i militantnih pripadnika tzv. autonomnih grupa. Policija prati zbivanja oko Hajligendama i iz nekoliko helikoptera.

Pripreme koštale nemačku državu 100 miliona evra
Berlin - Samit sedam najrazvijenijih zemalja Zapada i Rusije (G8) najopsežnije je pripreman politički skup ikada održan u Nemačkoj. Priprema samita koštala je nemačku državu oko 100 miliona evra. Za bezbednost osam šefova država ili vlada brine 16.000 policajaca i 1.100 pripadnika nemačkih oružanih snaga. Vojna avijacija kontroliše vazdušni prostor nad Hajligendamom, a u akciji će biti i jedna fregata i devet drugih nemačkih vojnih brodova, od čega dva minolovca. Njima će se pridružiti i jedna američka krstarica i jedan razarač.
Oko Hajligendama je podignuta 13 kilometara dugačka, 2,5 metara visoka i 5.000 tona teška žičana ograda. Pristup je onemogućen na prostoru od 280 kvadratnih kilometara oko Hajligendama, a utvrđena je i zona zabrane letenja u prečniku od 55 kilometara.
Učesnici samita došli su u pratnji mnogobrojnih delegacija - ukupno oko 2.400 članova. Samo je američki predsednik Buš došao u pratnji gotovo 1.000 ljudi. Za učesnike skupa kuvaće 38 kuvara. O zbivanjima u Hajligendamu izveštavaće više od 4.700 akreditovanih novinara i fotoreportera.

Papa traži povećanje pomoći siromašnima
Vatikan - Papa Benedikt XVI pozvao je lidere najbogatijih zemalja sveta da se drže obećanja i povećaju pomoć najsiromašnijim zemljama, posebno onima u Africi. Papa, koji će se u subotu sastati s američkim predsednikom Džordžom Bušom, uputio je taj poziv tokom nedeljne redovne audijencije. "Želeo bih da uputim apel liderima koji se sastaju u Hajligendamu da ne povuku ranije data obećanja da će značajno povećati razvojnu pomoć za one populacije kojima najviše treba, posebno za one u Africi", rekao je papa. Poglavar Rimokatoličke crkve ocenio je da je značajno da bogate zemlje ne zaborave milenijumske ciljeve.
Benedikt XVI je ocenio da je obezbeđenje da sva deca prođu osnovnu školu cilj kojem treba posvetiti posebnu pažnju, jer je to "garancija da će ciljevi koji su već postignuti biti konsolidovani, kao i početna tačka za autonomni i održivi razvoj". Papa je pozvao i na veće priznavanje uloge koju su Katolička crkva i druge verske organizacije imale u obezbeđenju prilika za obrazovanje u zemljama u razvoju "gde odgovarajuće strukture često to ne čine". "Ta realnost treba da bude priznata, vrednovana i podržana od strane vlada i međunarodnih organizacija i to, između ostalog, izdvajanjem dovoljno sredstava", rekao je papa.

Ostale vestiArhiva