Neočekivani obrt je usledio nakon jučerašnjeg susreta predsednika Amerike i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina. Posle ozbiljnih pretnji Putina zbog antiraketnog štita koji Amerika planira da izgradi u Češkoj i Poljskoj, juče je tokom sastanka prvog dana samita Grupe osam u Nemačkoj, upravo Putin izneo novi predlog - da SAD štit prebace u Azerbejdžan, u centralnu Aziju, i u tom slučaju bi taj antiraketni sistem bila zajednička linija odbrane velikih sila i Evrope.
Putin je pre svega nekoliko dana najavio da će Rusija okrenuti nuklearne rakete ka Evropi ako SAD nastave sa planovima za izgradnju odbrambenog štita u Evropi. Ali, Buša je juče iznenadilo da će Rusija prestati da se protivi izgradnji odbrambenog raketnog štita ako SAD pristanu da ga izgrade u Azerbejdžanu.
„Izgradnja sistema u Azerbejdžanu daće osnovu za zajednički rad“, rekao je Putin.
Predsednik Rusije je dodao da bi sistem postavljen u Azerbejdžanu pokrio čitavu Evropu, a ne samo njen deo. Putin je Bušu izneo i nekoliko uslova koji će, ako se ispune, dovesti do ruskog pristanka za izgradnju štita. Putinovi uslovi su da obe strane imaju podjednak pristup sistemu i da razvoj štita bude transparentan. Buš je posle bilateralnog susreta sa Putinom izjavio da je predsednik Rusije izneo „neke interesantne sugestije“ o kojima će još razgovarati.
Uoči sastanka, predsednik SAD je smirio tenziju ponovivši da Rusija nije neprijatelj Amerike:
„Veoma je važno za Rusiju da shvati da ja verujem da je hladni rat završen, da Rusija nije neprijatelj Amerike. Odbrambeni raketni štit nije nešto oko čega bi trebalo da imamo spor“, rekao je Buš.
I Kremlj je juče ublažio retoriku. Dimitri Peskov, portparol Kremlja, izjavio je da je Putinova izjava o okretanju raketa ka Evropi „bila hipotetička i samo jedna od opcija koju Rusija razmatra“.
Buš i Putin imaće novi susret za manje od mesec dana na Bušovom ranču u Mejnu.

Dogovor o klimi i hapšenja
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je već prvog dana samita Grupe osam postignut kompromisni dogovor o „značajnom smanjenju“ emisije štetnih gasova: „Dogovorili smo se da rast emisije štetnih gasova mora da bude prvo zaustavljen, a potom smanjen na razumnu meru“. Merkelova je želela da se tokom samita postigne sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto do 2050. Na protestima protivnika globalizacije i samita Grupe osam u Hajligendamu je uhapšena 141 osoba. Aktivisti „Grinpisa“ juče su sa dva broda uneli veliku pometnju u policijskim redovima pošto su probili blokadu i ušli u zabranjenu zonu.

Češka i Poljska s podozrenjem o ruskim predlozima
Češka i Poljska prihvatile bi uključenje Rusije u američki antiraketni štit i bazu u Azerbejdžanu kako predlaže ruski predsednik Vladimir Putin, ali samo kao dopunu bazama koje Vašington planira kod njih.
Za češke i poljske zvaničnike jučerašnji predlog Putina na samitu G8 u Hajligendamu došao je kao grom iz vedra neba, a češki premijer Miroslav Topolanek prvo je predlog o saradnji pozdravio kao "prekretnicu".
Kada je, međutim, uvideo da bi baza u Azerbejdžanu po ruskim zamislima isključivala da radar i rakete štita budu razmeštene u Češkoj i Poljskoj upozorio je da bi izbor Azerbejdžana na uštrb Srednje Evrope značio "pokušaj Putina da ponovo od Evrope napravi centralnu sferu svog uticaja".
"Azerbejdžan ne može da zameni srednjeevropske baze američkog štita za odbranu Evrope ali može da ga dopuni", kazao je potpredsednik češke vlade za evropske integracije Aleksandar Vondra.
Putinov iznenadni predlog pozdravila je, za razliku od vlade, češka opozicija koja bi pristala na antiraketni štit NATO a čisto bilateralni sa SAD ne želi, te bi odustajanje od radara u Češkoj i njegovo postavljanje u Azerbejdžanu bilo za češku javnost elegantno rešenje.
"Za nas to ne bi bilo loše rešenje, s obzirom na to kako je javnost podeljena oko baze", kazao je lider čeških opozicionih socijaldemokrata Jirži Paroubek.

Lideri obećali 60 milijardi dolara za borbu protiv side u Africi
Lideri zemalja G8 obećali su da će potrošiti 60 milijardi dolara za borbu protiv side u Africi, saopštila je nemačka ministarka za razvoj Hajdemari Vicorek-Zel poslednjeg dana Samita u Nemačkoj.
Novac će biti upotrebljen i za suzbijanje malarije i tuberkuloze, a polovinu sume priložiće SAD. Nemačka će za program, do 2015. godine, dati četiri milijarde dolara, rekla je ministarka.
Dogovor će zvanično biti objavljen kada lideri budu okrenuli svoju pažnju Africi čime će i završiti samit.
Lideri su pod pritiskom da ispoštuju obaveze u pružanju pomoći iz 2005.

Buš ostao u sobi zbog stomačnih problema
Američki predsednik Džordž Buš koji učestvuje na samitu sedam najrazvijenijih zemalja i Rusije (G-8) u Hajligendamu nije se danas pridružio ostalim učesnicima skupa zbog stomačnih problema, prenose agencije.
"Nisam siguran da li je u pitanju stomačni virus ili nešto slično...Jednostavno, muči ga stomak", rekao je novinarima Bušov savetnik Dan Bartlet.
Iako se ne oseća dobro, Buš se jutros sastao sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, ali, za svaki slučaj, razgovor je vođen u Bušovoj sobi.
"Predsednik Buš se jutros ne oseća baš dobro i vratiće se poslu čim bude mogao", rekao je Sarkozi novinarima posle razgovora.
Bartlet je rekao da o zdravlju predsednika SAD brine njegov lekar Ričard Tab i izrazio nadu da će se Buš ponovo pridružiti učesnicima samita koji se danas završava.

Ostale vestiArhiva