Evropska unija bi na samitu šefova država i vlada, koji se krajem nedelje održava u Briselu, mogla konačno da dobije ustav, ali i prvog predsednika - Tonija Blera, britanskog premijera koji 27. juna napušta Dauning strit.
Sporazum o najvišem zakonskom aktu, na kome insistira nemačka kancelarka Angela Merkel, predviđa osnivanje mesta predsednika EU, koje bi zamenilo sadašnji sistem šestomesečnog predsedavanja Unijom. Nedavno izabrani predsednik predsednik Francuske Nikola Sarkozi će predložiti Blera za mesto predsednika. Sarkozi i Bler su o ovoj temi razgovarali više od dva sata u jednom tajlandskom restoranu u Parizu, na privatnom sastanku koji je održan sredinom prošlog meseca, otkrili su francuski mediji.
„Predsednik Sarkozi je veoma zainteresovan da svog prijatelja Blera, kada napusti mesto premijera, vidi na uticajnoj funkciji u Evropskoj uniji. Sada je na Bleru da odluči da li će prihvatiti tu funkciju“, rekao je visoki zvaničnik iz Pariza, koji je želeo da ostane anoniman.
Kako prenosi „Fajnenšel tajms“, Sarkozi će do četvrtka, kada počinje samit u Briselu, o ovoj ideji razgovarati sa drugim liderima EU. Večeri je prisustvovala i Sarkozijeva supruga Sesilija, a dvojica državnika već dugo gaje bliske prijateljske odnose. Blerova kćerka Katrin je uživala gostoprimstvo Sarkozijevog doma dok je bila na studijama na Sorboni. Očekuje se da će Bler konačnu odluku o tome da li će prihvatiti predlog Sarkozija doneti na njihovoj zajedničkoj večeri u četvrtak uoči početka samita u Briselu. Britanski mediji prenose da bi Bler mogao da bude predsednik EU od 2009, a da će se do tada posvetiti pisanju memoara iz Dauning strita i predavanjima na univerzitetima u SAD, koji će mu doneti milionsku zaradu. Iako je Bler ranije najavljivao da po odlasku sa mesta premijera neće ostati u političkim vodama, više je nego moguće da će se predomisliti.
Bler bi kao predsednik EU zadržao uticaj kada su u pitanju dalje integracije u Uniji, a samim tim bi ponovo bio iznad kancelara Gordona Brauna, koji će ga naslediti u Dauning stritu. Braun i Bler su sredinom devedesetih imali džentlmenski dogovor da Bler preuzme rukovođenje strankom u zamenu za podršku Braunovim ekonomskim reformama.
„Ako Bler prihvati novu funkciju, postoji rizik daće on više brinuti o tome da bude dobar Evropljanin nego što će zastupati interese Britanije. Loš sporazum o ustavu na samitu mogao bi da bude veliki problem za Brauna na sledećim izborima“, tvrdi Nil O’Brajan, direktor Instituta „Otvorena Evropa“.
Prema sporazumu, predsednik EU ne bi imao velika formalna ovlašćenja. On će imati strateško vođstvo nad Unijom koju bi predstavljao na svetskoj sceni u vezi sa najznačajnijim pitanjima, među kojima je i borba za sprečavanje klimatskih promena.

Poljska preti vetom
Nemačka kancelarka Angela Merkel se proteklog vikenda sastala sa Leom Kačinjskim, predsednikom Poljske, i Mirekom Topolanekom, premijerom Češke. Ona je pokušala da predsednika Poljske ubedi da odustane od stavljanja veta na dogovor o evropskom ustavu na samitu EU. Varšava se protivi predloženim promenama u sistemu glasanja u EU, tvrdeći da daje suviše moći velikim zemljama, pogotovo Nemačkoj. Poljsku u protivljenju usvajanja takvog ustava među članicama EU podržava jedino Češka. Savetnik Kačinjskog je posle razgovora izjavio da u razgovorima nije postignut napredak.

Ostale vestiArhiva