Košarkaško leto počelo je sjajno za Srbiju - ženska juniorska reprezentacija osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu. Naše nade superiorno su se popele na tron, u polufinalu pobedile Rusiju sa 77:53, a u finalu Španiju sa 72:48.
Predvođene starim vukom, selektorom Zoranom - Čivijom Kovačićem, Srpkinje su imale mukotrpan put do zlata, sa umerenim ambicijama i ciljem da uđu među četiri najbolje ekipe!
- Nosioci igre do prošle godine bile su igračice iz Crne Gore, uz to smo skratili pripreme sa osam na samo četiri nedelje, pa sam se i ja zapitao pre starta šampionata kako ćemo i šta ćemo. Rekoh: „Samo da se ne obrukamo pred našim navijačima“ - pričao je Kovačić juče u redakciji „Blica“ dok je pod prstima trljao zlatnu medalju iz Novog Sada.
Prvenstvo ste podelili na tri etape?
Prvi zadatak smo ispunili, ostvarili tri pobede u grupi, istim putem nastavili u drugoj fazi takmičenju i kada smo stigli u polufinale, vodio sam se onom „sad šta uradimo - uradimo“, svestan da nas jedan trijumf deli od pobedničkog postolja. Nikad se nije desilo da neko do prvog mesta dođe na takav dominantan način, da slavi sa više od 20 razlike u dve najvažnije utakmice. Nadmašili smo sebe, odigrali iznad očekivanja, maestralno.
nKakvi su utisci?
- Kao iz bajke, najvažnije je da smo nastavili niz osvajanja medalja u poslednje četiri sezone, pogotovu što je ova istorijska, prva evropska košarkaška za Srbiju. Od 1. septembra 1972. sam u ženskoj košarci, imam pregršt uspeha, ali ovaj mi je najdraži, ne samo što je poslednji, već zato što je izboren za Srbiju. I ostale selekcije bi trebalo da se ugledaju na ovu generaciju košarkašica.
nJelena Milovanović (igra za mađarski Šopron) proglašena je za najbolju košarkašicu turnira, dok joj je uz rame i Sonja Petrović (Barselona)?
- Obe su fantastične, naravno i sve ostale prvotimke su dale i više od mogućnosti, pogotovu što smo imali najmlađi tim. Jelena i Sonja će debitovati i na seniorskom Evropskom prvenstvu, selektor Jovica Antonić ih je već stavio na spisak. U međuvremenu će sazreti, kako bi im Univerzijada 2009. bila odskočna daska za dalji reprezentativni napredak.
nVeliku zahvalnost dugujete i saradnicima?
- Naravno, pomoćnicima Momiru Tasiću i Milkanu Mrđi, kondicionim trenerima Vladi Koprivici i Srđanu Sariću, i fizioterapeutkinji Mariji Savić. U Novom Sadu je vladala izvanredna atmosfera, dobili smo brojne čestitke od ljudi iz košarke, političara... Hvala Savezu na maksimalnim uslovima za pripreme, osoblju hotela „Park“, sa vlasnikom Batom Butorovićem na čelu, koji su nas držalu kao na dlanu.
nMože li ova generacija da dostigne onu slavnu predvođenu Anđelijom Arbutinom?
- Naša ženska košarka će imati više uspeha na reprezentativnom planu, jer srpske ekipe nemaju novca da pariraju timovima iz Lige šampiona. Ne bismo osvojili zlato da se u klubovima ne radi dobro, imali smo šest igračica 1989, i pet 1990. godište. To je za svaku pohvalu, pa mi smo jedina zemlja bivše SFRJ koja je igrala na ovom takmičenju. Problem za duge analize jeste gde su ove sjajne košarkašice u seniorskoj kategoriji. U Srbiji one nemaju mnogo međunarodnih mečeva, moj predlog je bio da kopiramo Špance, koji su ponedeljkom i utorkom okupljali kandidatkinje, organizovali im sredom utakmice, a vikendom ih slali u klubove. Tako su sticale iskustvo, uigravale se, i devedesetih bile najbolje na Starom kontinentu - dodaje Kovačić.

Srbija najveća moralna injekcija
Kako komentarišete odbijanje pojedinih košarkaša da obuku nacionalni dres?
- Možda oni razmišljaju da će se pripremati i igrati mesec-dva, i na kraju možda i neće osvojiti medalju. Ma, ništa ne uspeva kao uspeh. Ranije je reprezentacija bila čast, sad Srbija treba da im bude najveća moralna injekcija, video sam to na mojim devojčicama u Novom Sadu - tvrdi Čivija.

Ostale vestiArhiva