Nikola Grbić želi da našoj odbojkaškoj selekciji kaže zbogom na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu. Rastanak će biti još lepši ukoliko bude krunisan medaljom. Ali, da bi se stiglo do kineske prestonice valja na Evropskom prvenstvu u Rusiji od 6. do 16. septembra izboriti učešće na Svetskom kupu u Japanu ili osigurati evropske i svetske kvalifikacije. Zadatak nimalo lak.
- Ali, jeste ostariv - kaže Nikola Grbić. - Da ne verujem u našu podmlađenu selekciju ne bih se ni vraćao pod nacionalnu zastavu. Olimpijske igre su kruna karijere svakog sportiste. Bio sam i olimpijski šampion, i bronzani, i ispao u četvrtfinalu. I opet želim da budem učesnik najvećeg sportskog spektakla na svetu. Olimpijske igre su nešto nezaboravno, nešto što se pamti celog života. A ove će biti, ako Bog da, moje četvrte Igre.
Do Pekinga sa kapitenom, a posle Igara, stariji Grbić ne krije:
- Bez mene. Dugo sam u nacionalnom timu. Imaću 35 godina i preostale godine posvetiću klupskoj karijeri. A dokle ću da trajem videćemo. Sve zavisi od zdravlja.
Dirigent igre Srbije ovog leta preskočio je Svetsku ligu, ali je od starta priprema za EP.
- Odlično smo radili. I ne pamtim kada su nas zaobišle povrede. Istina, bilo je sitnijih problema, ali da je sve bilo idealno ja bih se i zabrinuo. Onda bih pomislio i da nismo baš tako dobro vežbali - naglašava Grbić.
Nova selekcija vapi za utakmicama. Pre turnira u Poljskoj bili su planirali dueli sa Hrvatskom, koji su zbog problema u njihovom Savezu otkazani.
- Šteta. Mečevi bi nam dobro došli. Ali, radićemo i igraćemo između sebe. Do željene forme moramo da dođemo ukoliko želimo dobar rezultat u Rusiji - jasan je Grbić.
Naša podmađena selekcija sa Nikolom Grbićem, Ivanom Miljkovićem, Andrijom Gerićem i Slobodanom Boškanom s punim pravom može da se nada pobedničkom postolju.
- Teško je sada bilo šta prognozirati. U naletu su Bugari i Poljaci, tu su Italijani, Francuzi, Rusi su domaćini. Ne bi trebalo zaboraviti ni ostale selekcije. Šampionat će biti neizvestan i mnogo toga trebalo bi da se poklopi da bi se stiglo do vrha - umeren je Nikola Grbić.
Ali, finale bi vratilo našu selekciju na stare pozicije i donelo bi Svetski kup.
- To bi bio fenomenalan rezultat. Osvojiti medalju, igrati u Japanu i izboriti olimpijsku vizu. Pobedili bismo i nervozu, u miru se pripremali za Peking. Mi smo svesni obaveze, odgovornosti. Zato smo i motivisani da pružimo maksimum na EP - naglašava Grbić.

Mladi
- Sa većinom igrača se znam. Sada sam upoznao Kovačevića, Starovića, Petrića. Mislim i da ću sa njima naći zajednički jezik, neću im slati teške lopte. Vidim da imamo talentovane momke, a dokle će dogurati vreme će pokazati - kaže Grbić.

Porodica
Nikola Grbić je krajem prošle godine postao otac. Sada uviđa da nije lako odvajati se porodice.
- Doživljam isto kao ostali mladi očevi i mame. Porodica mi mnogo nedostaje, ali posao je takav. Uostalom, kako je meni, tako je i drugima i ne želim da se žalim. Znam samo da im posvećujem svaki slobodan trenutak - ističe Grbić.

Skudeto
- Mogao sam da ostanem u Pjaćenci, pređem u Romu ili Kuneo, ali sam prihvatio poziv Trenta. Čini mi se da sam napravio pravi izbor, da imamo kvalitetan sastav. Skudeto? To je nešto što mi nedostaje, ali se zbog toga ne opterećujem. Priznajem da bih voleo da jednog dana osvojim i italijansko prvenstvo - priča Grbić.

Ostale vestiArhiva