Abdulah Gul, ministar spoljnih poslova Turske, prošao je juče prvi krug glasanja u parlamentu i očekuje se da će 28. avgusta postati novi predsednik Turske posle trećeg kruga glasanja. Ako se to dogodi, prvi put u istoriji moderne Turske u predsedničku palatu ući će prva dama s velom. Hajrunišu Ozjurt, Gulovu suprugu koja ne planira da se odrekne marame, njegovi protivnici najčešće koriste kao simbol povratka Turske u doba islamizma ukoliko Gul postane predsednik.
Izbor kandidata vladajuće Partije pravde i razvoja moglo da dovede do nove političke krize u zemlji. Prvi pokušaj da Gul dođe na mesto predsednika pre četiri meseca završio se neslavno, sekularna opozicija i vojska bili su protiv, što je dovelo do raspuštanja parlamenta i prevremenih izbora. U novom sazivu parlamenta vladajuća Partija pravde i razvoja ima 341 od ukupno 550 poslanika, pa se očekuje da bi Gul mogao da pobedi tek u trećem krugu izbora, jer tada nije potrebna dvotrećinska podrška. U prva dva kruga Gulu je neophodna podrška 367 poslanika, a u trećem svega 276 glasova.
Premijer Redžep Tajip Ergodan je posle vanrednih izbora najavio da će zatražiti politički konsenzus oko izbora novog predsednika.
„Ne verujem da je premijer Ergodan želeo da ponovo kandidat bude Gul, ali on je insistirao na ponovnoj kandidaturi. Gul želi to mesto, i neuspeh u prvom pokušaju da bude izabran samo ga je učvrstio u toj ideji“, kaže novinar Rusen Čakir.
Stavovi opozicije su ostali nepromenjeni. Opozicija tvrdi da je Gul islamista i da bi njegov dolazak na mesto predsednika ugrozio sekularni sistem u državi, osnovno nasleđe tvorca moderne Turske Kemala Ataturka. U jeku krize vojni vrh zemlje je saopštio da će armija reagovati kako bi se očuvao sekularni način života.
Barčin Jinank iz „Dejli njuza“ kaže da je Partija pravde i razvoja pobedila uprkos oštrom nastupu vojnog vrha i da to treba uzeti u obzir:
„Vladajuća partija je osvojila najviše glasova na prevremenim izborima, ali građani su je podržali najviše zbog ekonomske stabilnosti u zemlji. Rezultati izbora ukazuju na to da se polovina birača ne slaže sa mogućom intervencijom vojske u političkom životu. Generali bi trebalo da shvate tu poruku“, kaže Jinank.
Gul ističe da se promenio i da više nema veze sa islamistima.
„Moji stavovi su se promenili i ja sam lojalan sekularnom ustavu države“, rekao je Gul.
Opozicija kao osnovni dokaz protiv Gula navodi to što njegova supruga Hajruniša Ozjurt nosi veo, koji je simbol islama, što je zakonom zabranjeno u svim državnim institucijama, uključujući i predsedničku palatu. U slučaju da Gul pobedi 28. avgusta, po prvi put u istoriji moderne Turske u predsedničku palatu bi se uselila prva dama koja nosi islamsku maramu.
„Mnogi su zabrinuti jer je Gulova supruga prilično militantna u odbrani svog prava da nosi maramu. Pokušala je čak i da vladu tuži Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava. Ako Gul pobedi, ostaje nam da se nadamo da on stvarno više ne zastupa islamističke stavove“, dodao je Barčin Jinank.
„To su individualne stvari svih građana, koje drugi moraju da poštuju“, rekao je Gul, reagujući na optužbe zašto njegova supruga nosi islamsku maramu.
Pitanje stava armije je jasno. Vojska će zaštititi sekularnu državu po svaku cenu. Armija je smenila četiri proislamske vlade u poslednje četiri decenije.
„Verujem da će armija proceniti da će mnogo više izgubiti u slučaju prevrata. Došlo bi do kraha tržišta i vojska bi ostala bez podrške u narodu. Generali neće biti srećni izborom Gula, ali će čekati da on napravi grešku“, tvrdi analitičar Sedat Lačiner iz Strateške istraživačke organizacije.
Prvi test za odnos vojnih i političkih vlasti biće 30. avgust kada se slavi Dan pobede, koji tradicionalno organizuje armija.
Funkcija predsednika nije samo protokolarna. On ima pravo da stavi veto na zakone koje usvaja parlament i može da ga raspusti. Uz to predsednik daje mandat premijeru. Gul je krajem 2002. i 2003. bio kratko i na funkciji premijera. Tada je sadašnjem lideru stranke i premijeru Tajipu Erdoganu bilo zabranjeno da učestvuje na izborima zbog javnog čitanja islamističke pesme. Dok je bio premijer, Gul je uspeo da progura promene ustava, što je Ergodanu omogućilo povratak u parlament.
Po pitanju spoljne politike, Gul ima ne baš omiljene stavove u Briselu i Vašingtonu. Prošle godine je izjavio da Kipar „truje“ pregovore za ulazak Turske u EU. Kritikovao je i američku politiku na Bliskom istoku i podršku Vašingtona Izraelu.

Ostali kandidati
Abdulah Gul je najveći kandidat za novog predsednika Turske. Njegovi protivkandidati su Sabahudin Čakmakoglu iz Nacionalističke stranke akcija, koja ima 70 mesta u parlamentu, i Tajfun Idžli iz Demokratske levice, koja ima samo 13 poslanika. Očekuje se da će Gul zbog manjka dvotrećinske većine trijumfovati tek u trećem krugu glasanja koji će se održati 28. avgusta.

Ostale vestiArhiva