U Pjongjangu je juče počeo trodnevni samit dve Koreje, drugi susret lidera neprijateljskih zemalja koje nisu zvanično potpisale primirje posle rata koji su vodile pre više od 50 godina.
Brojna južnokorejska delegacija, predvođena predsednikom No Mu Hjunom, automobilima je stigla do demilitarizovane zone koja deli Korejsko poluostrvo. Predsednik je onda izašao iz vozila i prešao žutu traku na kojoj su bile odštampane reči „mir“ i „napredak“, postajući prvi južnokorejski lider koji je ikada na taj način kročio na tlo severnog suseda.
„Nadam se da će posle mene mnogi ljudi uraditi isto. Granica će se postepeno izbrisati i zid će pasti“, rekao je No.
U Pjongjangu ga je dočekao Kim Džong Il, obučen u karakterističan vojnički kombinezon, dok je okupljena masa klicala i mahala buketima veštačkog cveća. Dobrodošlica koju je južnom gostu ukazao predsednik izolovane komunističke države lično, umesto ranije najavljenog de fakto šefa države Kim Jong Nama, ocenjena je kao dobar znak.
Prvi dan susreta obeležile su posete istorijskim mestima i muzejima, dok zvanični razgovori treba da počnu danas, na dan koji se inače slavi kao državni praznik u Južnoj Koreji.
Iako teme na dnevnom redu nisu zvanično saopštene, južnokorejski predsednik je najavio da mu je prioritet „postizanje trajnog mirovnog sporazuma i odbacivanje nasleđenog nepoverenja“.
Izvesno je, međutim, da neće biti mnogo priče o spornom severnokorejskom nuklearnom programu. On ostaje tema šestostranih pregovora koji minulog vikenda u Pekingu doneli izvesne rezultate.
Iako se ovaj samit opisuje kao istorijski zbog same činjenice da je drugi za više od 50 godina, malo ko očekuje značajnije domete osim ograničenog širenja ekonomske saradnje. Međutim, svaki pozitivan korak važan je za 70 miliona stanovnika na obe strane 38. paralele, koja je razdvojila brojne porodice.
Prvi međukorejski samit održan je 2000. godine, kada je Kim Džong Il srdačno dočekao tadašnjeg južnokorejskog predsednika Kim Dae Džunga. On je zaista predstavljao prekretnicu koja je vodila smanjenju tenzija, otvarajući vrata za ekonomsku saradnju.
Novi talas zahlađenja donela je prva severnokorejska nuklearna proba izvedena prošlog oktobra. Ipak, u maju ove godine, posle napretka u pregovorima o denuklearizaciji, uspostavljena je železnička veza između dve zemlje, prvi put od završetka rata 1953.
Kim Džong Il je posle prvog samita obećao da će uzvratiti posetu Seulu, a neispunjeno obećanje je razočaralo Južnokorejce, koji smatraju da je sada red da vođa sa severa pokaže dobru volju.
Pojedini analitičari ocenjuju da je ovaj samit ugovoren zbog uskih političkih interesa na obe strane granice.
Za liberalnu južnokorejsku administraciju to je prilika da popravi poljuljane pozicije uoči decembarskih predsedničkih izbora. Sličan je i interes Pjongjanga zbog toga što je trenutni favorit na tim izborima konzervativna južnokorejska Velika nacionalna partija, koja se protivi svakoj saradnji sa severom.
Neki analitičari ne kriju sumnje da je i ovog puta možda postignut tajni dogovor kao pred samit 2000. Tek kasnije se otkrilo da je administracija Kim Dae Džunga uplatila severnokorejskom režimu nekoliko milijardi vona uoči samita, što je bila velika mrlja na Nobelovoj nagradi koju je južnokorejski lider dobio upravo za zbližavanje sa Pjongjangom.

Ostale vestiArhiva