Vašington - Turska je juče osudila odluku Komiteta za inostrane poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD kojom su ubistva Jermena u Turskoj tokom Prvog svetskog rata označena kao genocid. Predsednik Turske Abdulah Gul izjavio je da je odluka neprihvatljiva i da nije validna za Tursku, koja je uvek negodovala na tvrdnje da se dogodio taj genocid. Bela kuća je izjavila da je veoma razočarana neobavezujućom rezolucijom.
Komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD izglasao je prekjuče rezoluciju kojom se osuđuju masovna ubistva Jermena u Turskoj tokom Prvog svetskog rata kao akt genocida, čime je odbacio žestoku kampanju Bele kuće i upozorenja turske vlade da bi takva odluka ozbiljno poremetila odnose sa SAD.
Glasanje u Komitetu Predstavničkog doma je neobavezujuće i uglavnom simbolično, ali bi posledice jedne ovakve odluke mogle da naruše bilateralne odnose dveju zemalja i da se odraze i na rat u Iraku. Turski zvaničnici i poslanici upozorili su da će, ukoliko rezoluciju bude izglasao ceo Predstavnički dom, razmotriti hoće li podržati američke ratne napore, koji uključuju i dozvolu da se prevoze bitna sredstva za rat preko Turske na sever Iraka.
Predsednik Buš obratio se pre glasanja preklinjući Predstavnički dom da ne razmatra ovo pitanje, ali se većina u Komitetu nije obazirala na njegova upozorenja već su pristupili glasanju.
"Duboko žalimo zbog tragične patnje jermenskog naroda koje su počele 1915", izjavio je Buš, izražavajući zvaničan stav Amerike, ali je pažljivo izbegao da upotrebi reč genocid. "Ova rezolucija nije pravi odgovor na masovna ubistva i njeno usvajanje bi u velikoj meri narušilo naše odnose s ključnim saveznikom u NATO i u globalnom ratu protiv terorizma".
Bivši američki predsednik Ronald Regan jedini je predsednik koji je javno nazvao ubistva genocidom, dok su njegovi naslednici izbegavali taj termin. Poslednji put u SAD ovo pitanje je podstaknuto 2000, kada je slična rezolucija usvojena u Predstavničkom domu, ali je predsednik Klinton tada uspeo da ubedi republikanskog predsednika Predstavničkog doma Denisa Hasterta da povuče mere pre glasanja u celom Predstavničkom domu. I tada je Turska takođe otkazala sve oružane dogovore i uskratila podršku američkim vazdušnim snagama na severu Iraka.
Nova predsednica Nensi Pelosi, suočena s pritiskom demokrata, naročito kolega u Kaliforniji, Nju Džersiju i Mičigenu, gde živi veliki broj Jermena, oživela je ponovo rezoluciju nakon što je njena partija preuzela kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom ove godine.
Oštre reči turskih upozorenja protiv rezolucije, naročito pretnje ukidanjem podrške američkom ratu u Iraku, samo su ohrabrile neke pristalice rezolucije. "Ukoliko oni iskoriste pretnje u cilju destabilizacije naših vojnika u Iraku, treba da se stide toga", izjavio je Džozef Krauli, demokrata iz Njujorka koji je glasao za rezoluciju.

Apel EU Ankari
Brisel - Komesar za spoljnu politiku i bezbednost EU Havijer Solana apelovao je na Tursku da ne započinje vojnu operaciju protiv kurdskih pobunjenika u severnom Iraku, upozorivši da bi se na taj način dodatno ugrozila stabilnost na tom regionu, koja je i dalje pod znakom pitanja. Njegova izjava usledila je nakon što je turski premijer Redžep Tajip Erdogan najavio u sredu da će proslediti zahtev parlamentu da odobri prekograničnu vojnu operaciju, što je izazvalo bojazan EU i SAD. Inicijativa turskog premijera usledila je posle nedavnih bombaških napada na jugoistoku zemlje, za koji se sumnjiče pobunjenici iz kurdistanske Radničke partije (PKK), čije je tradicionalno uporište na severu Iraka. "Pitanje sigurnosti jeste i dalje od ključne važnosti za stabilnost Iraka", kazao je Solana. On je, takođe, istakao da "bilo kakva mogućnost daljeg pogoršanja bezbednosne situacije u Iraku neće biti dobrodošla, što je lekcija koju moramo preneti našim prijateljima iz Turske".

Ostale vestiArhiva