Vesti
Svet
Putin - Merkel i o Kosovu14.10.2007. 14:00
Izvor: Mondo
Ruski predsednik Vladimir Putin danas će u Visbadenu razgovarati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a prema najavama u Berlinu i Moskvi, medju glavnim temama biće budući status Kosova i situacija na Balkanu.
Ruski mediji su preneli izjavu Merkelove da sa Putinom tokom devetih medjudržavnih konsultacija razgovarati "o budućnosti Kosova i situaciju na Zapadnom Balkanu" i "veoma podrobno o stanju u Rusiji i o medjunarodnim problemima, koje možemo rešiti samo zajedno".
Portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, najavljujući rusko-nemački samit, 14. i 15. oktobra, istakao je da će u fokusu biti pitanja strateške stabilnosti, u svetlu američkih planova o protivraketnoj odbrani u Evropi, pitanja razoružanja i neširenja oružja za masovno uništavanje, globalna i evropska energetska bezbednost i rešavanje regionalnih konflikata. Kaminjin je precizirao da će biti reč o stanju na Balkanu i Bliskom Istoku, u Avganistanu i Iraku.
"Biće nastavljen otvoreni dijalog u duhu poverenja sa nemačkim partnerima o najvažnijim medjunarodnim problemima, sa akcentom na zajedničku analizu zabrinjavajućih tendencija u svetu, koje je naveo predsednik Rusije na Konferenciji o bezbednosti 10. febrauara ove godine, u Minhenu", rekao je Kaminjin.
Ruski predsednik je na toj konferenciji rekao da će Moskva podržati samo ono rešenje za budući status Kosmeta koje podrže obe strane. "Naša pozicija je da ćemo se pridržavati upravo tog principa: ako vidimo da jedna od strana otvoreno nije zadovoljna predloženim načinima rešenja situacije, takvo rešenje nećemo podržati", rekao je tada Putin, dodajući da je za Rusiju neprihvatljivo i rešenje kojim bi se jedna od strana osećala poniženom.
U veoma oštrom nastupu u Minhenu, ruski predsednik je, govoreći o južnoj srpskoj pokrajini, rekao da "ne treba izigravati Gospoda boga i rešavati za sve narode sve njihove probleme". "Mi sa vama možemo samo da stvorimo uslove i pomognemo ljudima da se snadju sa svojim problemima. Da stvorimo uslove, damo garancije za odredjene sporazume, ali ne da im namećemo te sporazume", rekao je Putin.
I nemačka kancelarka tada je pozvala medjunarodnu zajednicu da pokaže izuzetnu "senzibilnost" u ophodjenju sa srpskom vladom, kada je reč o budućnosti Kosova, ali i dodala da se "pri tom, ne može čekati beskonačno".
Ovo će biti četvrti susret Merkelove i Putina tokom ove godine, a u okviru godišnjih konsultacija, koje se od 1998. održavaju naizmenično u dve zemlje, biće potpisan niz sporazuma o ekonomskoj i naučno-tehničkoj saradnji. Obim razmene izmedju dve zemlje u prvom polugodištu dostigao je 22,7 milijardi dolara, a u tom periodu nemačke investicije u rusku privredu premašile su dve milijarde dolara.
Lideri dve zemlje učestvovaće u ponedeljak na plenarnom zasedanju foruma "Peterburški dijalog", koji je u subotu počeo u Visbadenu pod motom "Jedinstvo Evrope - doprinos Rusije i Nemačke".
Kopredsednik "Peterburškog dijaloga" sa ruske strane, poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov, ocenio je da su aktivnosti tog foruma u zbližavanju Rusa i Nemaca uspešne, i potvrdjuju da je inicijativa Putina i nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera o osnivanju foruma 2001. godine bila plodonosna.
Ruski mediji su preneli izjavu Merkelove da sa Putinom tokom devetih medjudržavnih konsultacija razgovarati "o budućnosti Kosova i situaciju na Zapadnom Balkanu" i "veoma podrobno o stanju u Rusiji i o medjunarodnim problemima, koje možemo rešiti samo zajedno".
Portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, najavljujući rusko-nemački samit, 14. i 15. oktobra, istakao je da će u fokusu biti pitanja strateške stabilnosti, u svetlu američkih planova o protivraketnoj odbrani u Evropi, pitanja razoružanja i neširenja oružja za masovno uništavanje, globalna i evropska energetska bezbednost i rešavanje regionalnih konflikata. Kaminjin je precizirao da će biti reč o stanju na Balkanu i Bliskom Istoku, u Avganistanu i Iraku.
"Biće nastavljen otvoreni dijalog u duhu poverenja sa nemačkim partnerima o najvažnijim medjunarodnim problemima, sa akcentom na zajedničku analizu zabrinjavajućih tendencija u svetu, koje je naveo predsednik Rusije na Konferenciji o bezbednosti 10. febrauara ove godine, u Minhenu", rekao je Kaminjin.
Ruski predsednik je na toj konferenciji rekao da će Moskva podržati samo ono rešenje za budući status Kosmeta koje podrže obe strane. "Naša pozicija je da ćemo se pridržavati upravo tog principa: ako vidimo da jedna od strana otvoreno nije zadovoljna predloženim načinima rešenja situacije, takvo rešenje nećemo podržati", rekao je tada Putin, dodajući da je za Rusiju neprihvatljivo i rešenje kojim bi se jedna od strana osećala poniženom.
U veoma oštrom nastupu u Minhenu, ruski predsednik je, govoreći o južnoj srpskoj pokrajini, rekao da "ne treba izigravati Gospoda boga i rešavati za sve narode sve njihove probleme". "Mi sa vama možemo samo da stvorimo uslove i pomognemo ljudima da se snadju sa svojim problemima. Da stvorimo uslove, damo garancije za odredjene sporazume, ali ne da im namećemo te sporazume", rekao je Putin.
I nemačka kancelarka tada je pozvala medjunarodnu zajednicu da pokaže izuzetnu "senzibilnost" u ophodjenju sa srpskom vladom, kada je reč o budućnosti Kosova, ali i dodala da se "pri tom, ne može čekati beskonačno".
Ovo će biti četvrti susret Merkelove i Putina tokom ove godine, a u okviru godišnjih konsultacija, koje se od 1998. održavaju naizmenično u dve zemlje, biće potpisan niz sporazuma o ekonomskoj i naučno-tehničkoj saradnji. Obim razmene izmedju dve zemlje u prvom polugodištu dostigao je 22,7 milijardi dolara, a u tom periodu nemačke investicije u rusku privredu premašile su dve milijarde dolara.
Lideri dve zemlje učestvovaće u ponedeljak na plenarnom zasedanju foruma "Peterburški dijalog", koji je u subotu počeo u Visbadenu pod motom "Jedinstvo Evrope - doprinos Rusije i Nemačke".
Kopredsednik "Peterburškog dijaloga" sa ruske strane, poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov, ocenio je da su aktivnosti tog foruma u zbližavanju Rusa i Nemaca uspešne, i potvrdjuju da je inicijativa Putina i nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera o osnivanju foruma 2001. godine bila plodonosna.
Ostale vestiArhiva
- 21/11 Još jedna zemlja ulazi u sukob?; "Direktno…
- 19/11 Rusija počela masovnu proizvodnju mobilnih…
- 18/11 Ako je cilj ove odluke formalni početak trećeg…
- 17/11 Zaharova: Putin je već rekao šta će se desiti…
- 15/11 Kremlj objavio detalje razgovara Putina i…
- 31/10 Broj poginulih u poplavama u Španiji najmanje…
- 23/10 Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu…
- 19/10 Hagari: Izrael će pojačati borbu protiv Hezbolaha…
- 18/10 Pezeškijan: Otpor se ne završava ubistvom…
- 17/10 Ukrajina traži nuklearno naoružanje
- 15/10 Melonijeva u petak u poseti Libanu, šef diplomatije…
- 14/10 Ni treći atentator na Trampa nije uspeo,…
- 11/10 Borelj: Nuklearni rat se ne može dobiti,…
- 10/10 Uragan Milton razorio Floridu - Kuće srušene,…
- 07/10 Kriminal: Meksički gradonačelnik ubijen nekoliko…
- 06/10 Galant: Iran neka pogleda Gazu i Bejrut pre…
- 05/10 Zelenski: Na sastanku u Ramštajnu 12. oktobra…
- 04/10 Mulj i blato na sve strane, Kuće poplavljene,…
- 02/10 Ambasadorka SAD pri UN pozvala Savet bezbednosti…
- 01/10 Konzul Nikolić: U stalnom smo kontaktu sa…
- 30/09 Više od 60 žrtava Uragana Helene u Sjedinjenim…
- 28/09 Džonson otkrio da je razmišljao da odobri…
- 27/09 Broj žrtava uragana „Helena” porastao na…
- 26/09 Američki Senat vodi istragu protiv kompanije…