Posle posete Nemačkoj Vladimir Putin odlazi u najkonspirativniju posetu tokom svog mandata - u Iran. S tim u vezi, u ruskim medijima je smišljeno objavljena informacija da se u Teheranu na Putina navodno priprema atentat. Svrha te „vesti“ je jednostavna: samoubice koje, tobože, nameravaju da ubiju ruskog predsednika treba da odvrate pažnju Zapada od činjenice da Putin ide u posetu „otpadničkoj“ zemlji, piše juče moskovski dnevnik „Gazeta“.
Putin stiže u Teheran odmah posle konsultacija sa nemačkom koleginicom Angelom Merkel. Kancelarka je u nedelju i ponedeljak razgovarala s Putinom u Vizbadenu uz dimljenu pršutu, zakusku i rizling. Večera je protekla u opuštenoj atmosferi, kasnije nego što je protokol predviđao, pošto je Putin doleteo u Vizbaden sa dva sata zakašnjenja. Pretpostavlja se da su dvoje lidera za večerom razmotrili pitanja energetske saradnje, planove razmeštanja američke protivraketne odbrane u Evropi, Kosovo i Iran.
Uoči razgovora i večere u restoranu „Adler virtšaft“, ruskog predsednika su opkolili nemački novinari koje je zanimala goruća tema dana - šta ruski predsednik misli o atentatu koji se, navodno, na njega priprema u Teheranu.
Predsednik Putin je pitanje učtivo ignorisao: samo je odmahnuo rukom i rekao: „Kasnije!“
Juče je na konferenciji za štampu bio pričljiviji i potvrdio da će otići u Teheran.
„Naravno da ću ići u Iran. Ako reagujete na različite pretnje i preporuke službi bezbednosti, onda je bolje da ostanete i sedite kod kuće“, rekao je Putin je izjavio danas u Teheranu da je upotreba sile u regionu Kaspijskog jezera neprihvatljiva i da se Rusija zalaže za dijalog u rešavanju svih spornih pitanja.
"Ne treba ni da pomišljamo na upotrebu sile u ovom regionu", rekao je Putin na samitu kaspijskih zemalja, uključujući Iran.
Kako javlja Rojters, Putin je očigledno odgovorio na nagoveštaje zapadnih zemalja o eventualnom vojnom napadu na Iran, koji uprkos zahtevima Zapada ne želi da obustavi svoj nuklearni program.
Obraćajući se učesnicima jednodnevnog samita, Putin je podvukao da se "mora postići dogovor da je korišćenje teritorije jedne kaspijske zemlje u slučaju napada na neku drugu nemoguće".
"Važno je istaći da je nemoguće ponuditi našu teritoriju nekoj trećoj zemlji u slučaju agresije ili vojne akcije protiv jedne od kaspijskih zemalja", rekao je Putin.

Dobro izrežirana predstava
Događaji vezani za atentat su se od samog početka odvijali kao dobro izrežirana predstava. Prvu informaciju je u nedelju dobio Interfaks od „osobe koja zaslužuje poverenje i radi u jednoj od ruskih tajnih službi“. Ta osoba je, pozivajući se na razne kanale dobijanja informacija „van granica Rusije“, izjavila da nekoliko grupa samoubica priprema eksploziju u Teheranu za vreme posete ruskog predsednika. Pres služba Kremlja je odbila da komentariše tu informaciju, potvrdivši ipak da je „predsedniku informacija preneta“.
TV voditelji domaćih kanala su u nedelju uveče, sa zabrinutošću u glasu, čitali hitnu vest o pripremanom atentatu na predsednika. Kasnije, međutim, ta vest nije potkrepljena bilo kakvim dopunskim podacima. Zapad je odmah posumnjao da je sve to, najblaže rečeno, izrežirano. Tako britanski „Gardijan“ naglašava da je „administracija ruskog predsednika odbila da obelodani pojedinosti o atentatu“. Tu informaciju list dovodi u vezu s predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji i nastojanjem Kremlja da se Putin prikaže kao jedini čovek sposoban da sačuva stabilnost zemlje. Londonski „Tajms“ je vest o atentatu okarakterisao kao „zagonetnu“ i dodao da ona izaziva „nedoumice“.
U suštini, sve je logično, piše „Gazeta“. Vest o atentatu je, po svoj prilici, bila objavljena da bi se umanjio negativni efekat druge vesti: odlaska Putina u Iran. Informacija da Putin odlazi u Teheran na samit zemalja kaspijskog regiona Kremlj je objavio tek u subotu. Ranije se ta poseta nije spominjala da se ne izazove negodovanje Zapada.
Zvanični predstavnik iranskog MIP-a Muhamed Ali Hoseini smatra da su glasine o tobožnjem atentatu na Putina „potpuno neosnovane“ i da se iza toga krije „psihološki rat neprijatelja Irana da bi se naudilo prijateljskim rusko-iranskim odnosima“.

Bez odlaganja puta
Iz izvora bliskih ruskoj delegaciji se saznaje da se plan posete predsednika Teheranu neće menjati. Odlazak Putina u Iran prva je poseta jednog šefa ruske države toj zemlji od islamske revolucije 1979. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je lično pozvao Putina u goste na samitu Šangajske organizacije. Iako je zvanična tema konferencije podela Kaspijskog mora, može se desiti da to ipak bude iranski nuklearni program. Planirano je da se Putin i Ahmadinedžad lično sastanu već danas.

Dosadašnji pokušaji ubistva Putina
Prvi pokušaj ubistva ruskog predsednika dogodio se 24. februara 2004. godine kada je prisustvovao sahrani Sergeja Sobčaka u Sankt Peterburgu. Tada je rečeno da iza napada nisu stajale psihopate, nego „određena organizacija“.
Tokom neformalnog sastanka lidera zemalja Zajednice nezavisnih država koji je održan u Jalti avgusta 2000. godine, ruske službe bezbednosti dobile su dojavu u planiranju atentata. Uhapšeno četvoro Čečena i nekoliko militanata sa Bliskog istoka.
Treći pokušaj ubistva registrovan je tokom zvanične posete Azerbejdžanu januara 2002. godine. Jedan Iračanin koji je obučavan u Avganistanu je bio osumnjičen za napad.
Tokom 2002. godine mladić po imenu Ivan Zajcev prišao je obezbeđenju Kremlja i zatražio da vidi Putina, tvrdeći da je on predsednik Rusije. Mentalno oboleli mladić je policiji priznao da je više puta želeo da ubije Putina, za koga je tvrdio da je nemački špijun.
Tokom petog pokušaja 2002, misteriozna eksplozivna naprava postavljena na je na autoput, kojim je predsednik trebalo da prođe na putu od Kremlja do rezidencije u Moskvi. Nakon upozorenja, predsednikov automobil je pošao zaobilaznim putem.
Ručna eksplozivna naprava otkrivena je na autoputu Sankt Peterburg - Pskov u junu 2003.godine, nekoliko sati pre nego što je Putin trebalo tuda prođe. Lokalni policajac je slučajno otkrio jednostavnu bombu sakrivenu u kesi ispod nadvožnjaka.
Prema navodima britanskog lista „Sandej Tajms“ britanska policija je 2003. pritvorila dvojicu Rusa, za koje se sumljalo da su u vezi s čečenskim pobunjenicima i da planiraju atentat na Putina, tokom jednog od njegovih putovanja u inostranstvo.

Ostale vestiArhiva