Dado Topić je započeo karijeru početkom 70-ih, kombinujući rokenrol, fjužn-džez i progresiv rok, najmoderniji muzički izraz tog doba i ostavio iza sebe tri studijska albuma sa grupom „Tajm“. Veliki broj pesama ovog benda održao se vremenom, a među njima su i „Istina mašina“, koja je doživela obradu grupe „Ekatarina Velika“ početkom 90-ih, „Za koji život treba da se rodim“, „Da li znaš da te volim“...
Topića je ovdašnja publika u skorije vreme imala priliku da sluša na Jelen pivo Live festivalu, ali i na koncertu „Indeksi i prijatelji“ na kome je nag do pasa izveo pesmu „Snijeg pada na behar na voće“, a na poslednjem takmičenju za Pesmu Evrovizije u Helsinkiju sa grupom „Dragonfly“ predstavljao je Hrvatsku. U neobaveznom razgovoru za naš list ovaj pevač najavljuje nove tendencije u svom radu, upoređuje Evrosong nekad i sad i tvrdi da muzika briše granice:
- Muzika spaja ljude, i tvrdim, budi ono lepo u ljudima, ove najskrivenije vibracije i ono nešto eterično što putem poruke rečima i dobro složenim harmonijama, pre svega dejstvom interpretatora, bilo da je on pevač ili instrumentalista, oslobađa. LJudi žele zagrliti tu poruku i onda nestaju sve žice, granice i onda su ljudi samo ljudi. Uvek je bilo tako, dobar film, dobra muzika, spaja ljude.
Za Topića, čija popularnost datira iz vremena kada je sve od Triglava do Đevđelije bilo jedna država, na onome što se danas zove estradna scena mnogo se promenilo.
- Ovo je neki turbulentni svet u kome kao po nekom ditirambu, po nekom imperativu, sve mora biti potrošački, ne dozvoljava lepotama, muzičkim i umetničkim, da traju. Dakle sasvim im je oduzeta mogućnost da se pojavljuju sa mogućnošću da ostanu jedno vreme. Zato se borim za neku pravdu protiv estradiziranja svega i svačega. Estrada je, za mene, postala mesto na koje ljudi stavljaju sve i svašta i na kome se ističe pravo socijale da za svakoga ima po nešto. Ne može. Umetnost je privilegija ljudi koji imaju duha. Za jednog potrošača-svaštara, bez kriterijuma, sasvim je svejedno šta mu se nudi. I, sasvim je neprirodno i nepristojno da se njima nudi najviše.
Prilika da otpeva „Snijeg pada na behar na voće“ na svoj način pružila je Topiću novu perspektivu da istražuje i pomera svoj muzički izraz.
- Ta pesma, onako kako sam je izveo, jedan je rekao bih etnofjužn, nikako narodnjak, iako se oseća ta moć etnoar anžmana. Kao jedna rokerska duša pokušao sam da ne izlazim mnogo iz definicije sevdaha, ali sam sebi dao pravo da koketiram i sa rokom, uz sve te fantastične džez akorde koji neverovatno široko i duboko diraju dušu. Otpevati je za mene bio izazov i oduševljen sam time. Sad ću verovatno kao analogna posledica toga krenuti da istražujem u tom pravcu. Imam malecko iskustvo sa „Makedonijom“, ali ovo je dalje, puno, puno dalje.
Pojavljivanje na Evrosongu u Finskoj druga je Topićeva Evrovizija te može da upoređuje ovo takmičenje na kome je, kako veruje, nekad bila važna pesma, a sad je bitan šou.
- Imate na delu evropsku elitu iz šou biznisa koja se isključivo bavi privlačenjem potrošača za taj glamurozni spektakl. Interesi su jako moćni, milioni evra se troše na taj dobro uhodan biznis, a cilj je ostvariti jedino dobar performans bilo time što vam je prezentacija uspešna ili dobrom logističkom podrškom. To je onaj strogi, oštri nemilosrdni šou biznis. Onaj ko prođe na Evrosongu dobio pažnju dve trećine sveta koji prepoznaje njegovo ime, ili njegovu pesmu. U ovom nestabilnom svetu koji politiku izdiže iznad svega, više od religije, kulture, biznisa, ovaj skup i u političkom smislu donosi neverovatne poene zemlji pobednici. Jer se zemlja izdiže u medijima i postaje prepoznatljiva i establišment koji ne želi da vidi arhitekturu toga ne misli dobro o sebi - zaključuje Topić.

Ostale vestiArhiva