U Kini, koja se, uprkos nezaustavljivom i rekordnom u svetu privrednom rastu, još smatra zemljom siromašnih ljudi sa tek začetim srednjim društvenim slojem, registrovano je 106 dolarskih milijardera i 345.000 dolarskih milionera. Po broju milijardera Kina je druga u svetu, iza SAD, a po broju milionera je peta ili šesta. A prema podacima Svetske banke, Kina se po prosečnom dohotku po stanovniku (od 2.010 dolara u prošloj godini) nalazi na 129. mestu u svetu.
Ovi novobogataši čine samo četiri odsto stanovništva, a poseduju oko 70 odsto nacionalnog bogatstva, tvrdi američka agencija „Boston konsalting grup”. Prema proceni šangajskog istraživačkog centra „Hurun” (nekad ogranak časopisa „Forbs”, koji pravi godišnje liste najbogatijih ljudi sveta, a sad samostalna agencija), svaki od prvih 800 tajkuna „vredi” u proseku 562 miliona dolara. Kineski novobogataši, prema nalazima marketinške mreže „Meril Linč”, već drže 20,6 odsto ukupnog bogatstva Azije i ozbiljno konkurišu japanskim milijarderima.
Pre tri decenije Kina je, pred ulazak u ekonomske reforme, bila zemlja izrazite uravnilovke. Sada je kineska reč tajkun (tai guan - bukvalno „golema svota“) preko Hongkonga ušla u sve jezike sveta, uključujući i srpski.
U Kini je, među ljudima sa ovim kineskim metaforičnim imenom, na prvom mestu - žena. Zove se Jang Huijan, ima 26 godina i sve donedavno bila je verovatno najbogatija udavača na svetu. Njen otac, od koga je nasledila 17,5 milijardi dolara, obogatio se trgovinom nekretninama, prevashodno građevinskog zemljišta, i kupoprodajom akcija na berzi, mahom u Hongkongu. Za najbogatijom „crvenom” Kineskinjom slede 50-godišnji Džang Jin, sa imetkom od 10 milijardi, 57-godišnji Su Žongmao (7,5 milijardi) i 38-godišnji Huang Guangju (šest milijardi).
Sva trojica su, poput oca bogate udavače, početni kapital ili glavninu kapitala stekli kao trgovci nekretninama i spretni manipulatori berzanskim akcijama, a kasnije kao investitori u propulzivnu industriju, mahom kroz zajedničke poduhvate sa iskusnim „prekomorskim Kinezima” (sa Tajvana, iz Hongkonga i jugoistočne Azije), a potom sa Japancima i Amerikancima.
Milijardere, sličnim putevima, slede milioneri, zapažaju kineski sociolozi. Prošle godine je u Kini bilo, među sadašnjih 106 najjačih tajkuna, samo 15 milijardera, a 2002. nijedan. Milioneri, sada već brojni kao armija neke jače evropske sile, takođe se za poslednjih nekoliko godina ubrzano množe iz dva razloga: zbog procvata trgovine nekretninama i rasta cena građevinskom zemljištu u blizini velikih gradova, gde niče industrija stranih investitora, i zbog spremnosti mnogih hazardera da sreću okušaju kroz kupoprodaju akcija na berzama. Uzor berzama u Kini je, naravno, Hongkonška berza, kao što su i bogati Hongkonžani uzor mladim kineskim preduzetnicima. Njihovi očevi su sledili udarnike iz Dačinga, a oni slede brokere.
Novobogataši se, međutim, nalaze u čudnom socijalnom „sendviču” - između nasleđene egalitarističke ideologije i vaskrsle konfučijanske tradicije. Gubitnici u reformama ne moraju biti neophodno poklonici Maove ideologije da bi, u zemlji sve većih socijalnih razlika, s podozrenjem gledali na one koji se brzo bogate. S druge strane, izgradnja „harmoničnog društva”, inspirisana konfučijanskim nasleđem - koju sada propagira Komunistička partija - neodvojiva je od konfučijanskih ideala. Konfučijanci najviše cene učene ljude, a potom seljake i zanatlije, dok gramzive trgovce smatraju društvenim talogom.
U jednoj anketi „Dnevnika kineske omladine” 66,75 odsto ispitanika smatra novobogataše ljudima „niže vrste”, a jedva četiri odsto misli da oni, ipak, zaslužuju bolji rejting. Više od tri četvrtine anketiranih ubeđeno je da su to ljudi „društveno bezobzirni” i „nemilosrdni” i da su svoje bogatstvo stekli nezakonito. U izuzetne ličnosti, za koje se kaže da su se obogatile „poštenim radom”, spadaju slavni košarkaš Jao Ming i popularni 24-godišnji pisac Guo Đingming, čiji je roman „Reka tuge”, koji govori o životu omladine u Kini, nedavno štampan u tiražu od milion primeraka.
Za stvaranje negativnih predstava o tajkunima zaslužna je i crna hronika u kineskim novinama. Većina senzacionalnih afera povezana je sa suđenjima bogatašima koji su nezakonito i jevtino otkupljivali, a skupo prodavali, nekretnine, varali i vlast i mušterije, podmićivali lokalne funkcionere, izbegavali plaćanje poreza, eksploatisali sezonske radnike ili čak decu u svojim fabrikama i slično. Tri tajkuna u Šangaju nagomilala su ogromno bogatstvo u sprezi sa prvim čovekom grada Čen Ljangjuom, kome je takođe suđeno za privredni kriminal. Prvi pekinški milijarder Juan Baođing, čije je bogatstvo procenjivano na 13 milijardi dolara, osuđen je na smrt, sa dvojicom pomagača, zbog ubistva konkurentnog tajkuna.
Vlasti imaju poseban razlog da budu rigoroznije prema tajkunima koji ne poštuju zakon: broj milionera je 2007. veći za 7,8 odsto, a 2006. od tajkuna je ubran veći porez. Boljem uvidu u njihovo poslovanje doprineće možda i Kraljevska banka Škotske: otvorila je filijale u Pekingu i Šangaju u kojima račune mogu da otvore samo klijenti čiji je ulog veći od milion dolara.

Ostale vestiArhiva