A da li će se pretvoriti u tajkunizaciju, kako tvrdi Marko Nicović, član Svetske asocijacije šefova policije, zadužen za organizovani kriminal, ili će dobiti neke druge specifične oblike, pokazaće vreme. Jer, zakon o privatizaciji sporta je u pripremi, a upućeni kažu da će biti usvojen iduće godine i iz osnova promeniti srpsku sportsku scenu. U igri je, tvrdi Nicović, ogroman novac, otud i njegova predviđanja da je na pomolu rat novih biznismena i mafije za vlasništvo nad najvećim srpskim klubovima.
Profesor Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za „Blic“ da vlast radi u korist tajkunizacije, jer želi da svojina bude koncentrisana.
- Ideja je bila da veliki kupe, a da se svi drugi istisnu. To se i dalje događa i na razne načine se ukrupnjava svojina. Da bi se to sprečilo, sprotska društva bi trebala da to upišu u osnivački akt, ali to zavisi od političke volje. Kakva će ona biti, u to nisam siguran - kaže Kovačević.
Ekonomski stručnjak navodi da bi trebalo najpre razmotriti da li bi se klubovi prodavali zajedno s stadionima.
- Treba prvo videti da li će oni biti vlasnici stadiona ili će stadioni ostati van privatizacije klubova. Klubovi mogu da postanu šire dobro, kako bi navijači mogle da kupe akcije. Najgora varijanta je što su oni sada neprivatizovani, a u privatnoj su svojini. Velike klubove treba odvojeno razmatrati od malih, za koje treba pronaći rešenje za budućnost - kaže Kovačević.
Sumorne Nicovićeve slutnje, bar za sada, ne muče vodećeg čoveka Zvezdine klupske piramide. Toplica Spasojević, predsednik crveno-belih, kaže da će zastupati takozvani španski model privatizacije.
- Prednost će imati oni koji su proveli radni vek u Zvezdi, od bivših asova i administrativaca, do ljudi bliskih klubu. Uz predstavnike lokalne samouprave oni bi posedovali polovinu akcija, ostatak bi bio ponuđen vlasnicima većeg kapitala. Naravno, treba dočekati zakon pa vući poteze - kaže Spasojević.
Insistiranje na učešću gradskih vlasti ima, po njemu, logičan razlog, jer Partizan i Zvezda ne mogu biti tretirani kao drugi sportski klubovi jer oni su nacionalni brendovi.
- Zato javnost, kroz gradsku upravu, mora da ima veću kontrolu nad njihovim poslovanjem - kaže Spasojević.
Drugi model koji je na stolu jeste onaj koji je primenjen u Engleskoj. Profesor Božidar Cerović, koji je svojevremeno bio aktivan u Crvenoj zvezdi i nacionalnom Fudbalskom savezu, kaže da za privatizaciju klubova ne postoje univerzalna rešenja, pogotovo ona koja garantuju uspeh.
- Na zapadu se bar zna da su klubovi vlasnici imovine - stadiona, ali je malo onih koji su totalno privatizovani. U Evropi ima najviše 30 takvih, a među njima polovina je iz Engleske. Međutim, to se nije pokazalo kao srećno rešenje - kaže Cerović.
Profesor objašnjava da je malo klubova koji se kao firme kupuju na berzi, ali je malo i klubova koji uspevaju da na kraju godine ubeleže profit poput velikih kompanija.
Cerović kaže da ne treba žuriti s zaključcima uoči privatizacije i da najpre treba pogledati šta će pisati u zakonu.
- Pre bilo kakve prodaje klubova, u njihovu imovinu treba prevesti stadione. Oni su kod nas društveno vlasništvo, ali su faktički klupska nepokretnost. Tako je već više od 30 godina, jer država u njih niti ulaže niti ih održava. Na to treba dodati vrednost ugovora igrača i mnoge druge stavke, pa će se približno znati koliko koštaju Zvezda i Partizan - kaže sagovornik „Blica“.
Profesor Cerović smatra da donošenje zakona nije preduslov da se klubovi odluče da li će i kako tražiti novog vlasnika.
- Oni mogu da počnu da posluju kao preduzeće, da idu na berzu ili da pronađu neko specifično rešenje - kaže Cerović.
Mnogi očekuju da se će se u privatizaciji klubova dogoditi lomovi zbog preplitanja raznih interesa. Cerović kaže da se to mora regulisati zakonom koji jasno treba da odredi ko i kako može da kupi akcije kluba.
- Tu će biti raznih ograničenja, ali će praksa pokazati šta će zanimati buduće vlasnike: fudbal ili biznis - obrazlaže profesor.
On navodi da u slučaju Zvezde i Partizana ne treba žuriti sa imenovanjem vlasnika zbog tradicije, navijača i ostalih naših specifičnosti.

Ostale vestiArhiva