U Rusiji se u nedelju održavaju izbori za donji dom ruskog parlamenta, Državnu Dumu, a sigurne šanse za pobedu ima Jedinstvena Rusija (JR), čiju listu predvodi predsednik države Vladimir Putin.
Za 450 mesta u Dumi bori se 11 partija, ali, prema istraživanjima javnog mnjenja, šanse za dobijanje poslaničkih mesta ima još samo Komunistička partija Rusije.
Mogućosti Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog i liberalnih partija, kao što su Savez desnih snaga i "Jabloko", da dobiju mesta u parlamentu, pod velikim su znakom pitanja nakon što je sadašnji sastav Dume, u kojem većinu ima JR, izglasao nove izborne zakone.
Poslanici Dume će po prvi put biti birani po stranačkim spiskovima, odnosno po proporcijalnom sistemu. Pored toga, minimalni cenzus za ulazak u Dumu, podignut je sa pet na sedam odsto.
Takodje je zabranjeno formiranje izbornih koalicija, ukinut je minimum birača izašlih na izbore da bi oni bili priznati, kao i mogućnost glasanja "protiv svih".
Šanse Jedinstvene Rusije (JR) za pobedu na izborima značajno je povećao predsednik Vladimir Putin koji uživa popularnost medju Rusima i koji je stao na čelo njene liste, obrazlažaći to neophodnošću nastavka kursa koji sprovodi današnja vlast.
Pored toga, Putin na mestu predsednika države ima podršku ruskih državnih televizija, pa liberalne opozicione partije optužuju Kremlj za dominaciju nad masovnim medijima.
Putin je gradjane u dva maha, sa mesta predsednika države, pozvao da glasaju za JR kako bi bio nastavljen njegov kurs, usmeren na, kako je rečeno, unutrašnje ekonomsko blagostanje gradjana, dostojanstvo, sigurnost i bezbednost.
Putin je pri tom, u obraćanju gradjanima putem televizija, upozorio na opasnost od dolaska na vlast opozicije, imajući u vidu oligarhe i komuniste.
Predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov je u komentarima navodio da u tome nema kršenja izbornih zakona, i da Putin ima pravo da agituje za partiju čiji je nosilac liste.
Cilj JR je da osvoji više od 350 mesta, a njena glavna parola je "plan Putina", odnosno nastavak "reformi", koji se uglavnom oslanjaju na visoke svetske cene za naftu.
Predizborna kampanja JR i samog Putina izgradjena je na stavu da je reč o referendumu na kojem ruski gradjani treba da se izjasne idu li putem daljeg "napretka" koji obećavaju, ili u stagnaciju, nesigurnost i prošlost.
Ovogodišnje izbore prati sukob izmedju evropskih posmatrača i ruskih vlasti, što, kako se procenjuje, svedoči o stanju odnosa Rusije i Evrope, odnosno SAD.
Kako je najavljeno, izbore će pratiti najmanje 280 stranih posmatrača, ali ih neće biti iz Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a.
Evropski posmatrači odbili su da prate izbore u Rusiji, smatrajući da je broj do 70 pozvanih veoma mali i da su ruske vlasti namerno kasnile sa izdavanjem viza.
Na prethodnim izborima bilo je akreditrovano 1168 stranih posmatrača, a predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov objasnio je da je smanjenje broja posmatrača povezano sa težnjom da izbore posmatraju profesionalci.
Uoči izbora, policija je razbila nekoliko opozicionih okupljanja, a bivši svetski prvak u šahu Gari Kasparov, lider Druge Rusije, proveo je pet dana u zatvoru zbog organizovanja nelegalnog protesta.

Ostale vestiArhiva