Od kako je kročio na estradnu scenu Miroslav Ilić ili „slavuj iz Mrčajevaca“, kako su ga prozvali, autentični je interpretator muzike svog podneblja i zato je njegovo ime već upisano na listu trajnih vrednosti srpske muzike. Sutrašnjim rođendanskim koncertom u Beogradskoj areni proslavlja 35. godina estradnog rada.
- Nije bio moj san da se bavim muzikom i postanem estradna faca. Bio sam upisao mašinski fakultet u Skoplju. Mlad sam se oženio, rodila se Marija i tako sam našao uhlebljenje u narodnoj muzici. Ali najmanje slušam narodnjake. Bilo bi previše da je i u kući i u autu muzika kojom se bavim, da sam opsednut folkom. Slušam neke druge kategorije muzike, volim kantri, Vladu Georgieva i Đorđa Balaševića, volim da slušam i školskog druga moje žene Boru Đorđevića koji je napravio nekoliko legendarnih pesama. Kantri je ipak nešto što najviše volim da slušam još od vremena kada sam bio fićfirić od 15-16 godina.
Neiskompleksirani bard srpske pesme knjigu o zbivanjima na estradi počeo je da piše pre nekoliko godina
- Brzopleto sam obećao da ću napisati knjigu, ali to osim nekih crtica nije odmaklo dalje. Kadgod sam se u ovih poslednjih desetak-petnaestak godina malo kritičnije obraćao nekim pojavama koje mi se nisu dopale u našem muzičkom ambijentu, iz baze mi se vraćalo ‘omatorio, pregazilo ga vreme, pakosno, zlobno, ljubomorno, sujetno, sve mu smeta- nije on sad glavni’. Iako ništa od toga ne stoji. Neću pisati autobiografiju, biće to pitka beletristika, na moj način, koja treba da pipne vreme i ambijent u kome sam funkcionisao obraćajući se pesmom. Pri tom sam bio i čovek koji ima svekolike emocije i političko biće. E, sad, popriličan broj ljudi tu treba da se pojavi u kontekstu koji im se baš neće svideti, iako je istinit. Zato sam odlučio da sačekam da svi dovoljno ostarimo. Tako knjiga kasni...
Velikan narodne muzike jedan je od retkih pevača kome je predsednik države sedeo u prvom redu.
- Boris Tadić nije prvi predsednik koji je bio na mom koncertu. Svojevremeno je na mom koncertu bio predsednik SRJ Zoran Lilić. Ja se ne odričem bilo čega ili bilo koga iz moje biografije. Sve sam to ja i nisam u bilo kom trenutku izneverio sebe. Zoran Lilić je ostao moj prijatelj s kojim se politički ne slažem, ali ni tada ni pre par godina kada mi je Tadić bio na koncertu, ni danas kada iz sve snage navijam za Demokratsku stranku ja svoje političko biće nisam prevario. Ako ćemo o politici, prokletoj srpskoj svakodnevici, sve sam te godine bio levičar! I to napiši krupnim slovima i triput podvuci. I Miroslav Ilić se tog niti stidi, niti plaši, niti boji bilo koga. Miroslav Ilić nije kriv što su neki učinili da se pojam levice sroza do te mere da se ljudima diže kosa na glavi pri samom pomenu.
Sa zetom, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, kaže, zato i ne može imati nikakvih problema jer je i on član partije koja je leve orijentacije.
- Demokratska stranka je partija levog centra. Pa oni su još za Zorana, pokojnog, Đinđića postali članica socijalističke internacionale. Ima više od tri-četiri godine kako zet i ja i ne pričamo o politici. Nama je politika bila mnogo više tema pre pet-šest godina. Dragan je mlad čovek, impulsivan. Trebalo ga je malo obuzdati: „Sine, stani, čekaj, pogledaj to odavde, sagledaj ovaj ugao. Vidi ovo, ili čuj ono...“
„Slavuj iz Mrčajevaca“ jedan je od retkih u svojoj branši koji je išao na hadžiluk i čiji bi naslednici s pravom mogli da se prezivaju Hadži-Ilići.
- Rođen sam u jednoj svetosavskoj, patrijarhalnoj seljačkoj, porodici u kojoj su se sve te vrednosti preživele od Hrista naovamo jako poštovale. To ostaje negde u tvojim genima. Moj sin i ja smo razgovarali pre četiri-pet godina o tome kako bi bilo lepo da se ode i da se obiđu sveta mesta. Pa, moja žena je protina kći. Ona lepa protina kći iz Đoletove pesme. Ne bežim ja ni od svog posla, ni razgovora za novine, ali nelagodno se osećam kad treba da pričam o tome, smatram to suviše ličnim. U svakom slučaju to je nezaboravan događaj. Moja krsna slava je Đurđevdan. Možete smo zamisliti kako se osećam kad se nađem, u jednom trenutku, na grobu svetog Đorđa. Nedostaju mi reči da to bilo kome objasnim, to je neko unutrašnje osećanje-kaže Miroslav Ilić.

Ostale vestiArhiva