Da je neko posmatrao Maju Odžaklijevsku kao klinku, nikada ne bi mogao ni da pomisli da će od jedne muškobanjaste devojčice postati dama. Puna temperamenta koji je teško ko mogao da obuzda, Maja je volela da se vere po drveću, da igra muške igre - igrala je fudbal, klikere, preplivavala Vardar. Nisu joj bili strani ni kauboji i Indijanci i ostalo „što nije za devojčice".
- Jednom prilikom smo porodično otputovali u Istanbul kod maminih prijatelja koji su nas vodili na vašar. Oči su mi šarale na sve strane. Najzanimljivije je bilo kada sam videla panoe kroz koje ste mogli provući glavu, prethodno odabravši sliku koja vam se dopada i slikati se kao Herkules, princeza, španska igračica, zarobljenik, vojnik, lepotica na plaži ili kauboj. Ja sam odabrala kauboja - seća se Maja.
Priznaje da je pravila mnoge nestašluke, ali ju je jedan koštao velikog straha koji joj se urezao u pamćenje. Preskačući potok iza kuće, pored samog Vardara, i precenivši svoje atletske mogućnosti, upala je u potok za koji se znalo da je bio pun pijavica.
- Nekoliko njih joj se nakačilo na potkolenice. Sumanuto sam vrištala dok se mama nije pojavila. Mnoga deca ne znaju da se pijavice nikako ne smeju otklanjati dok se ne ispune krvlju i otpadnu same. Mama me je sve vreme tešila, ali je bila nemoćna da mi pomogne - priča Maja koja je dva puta završila na hirurgiji da joj zašiju bradu.
Volela je da vozi bicikl bez ruku i pravi „osmice", čime je uspevala da zadivi drugare, a devojčice činila ljubomornim, pa su je jednog dana sačekale u punom sastavu i istukle, uz opomenu da mora da se smiri jer se dečaci samo njoj dive. Nije im se nikada osvetila, ali kaže da je naučila lekciju da ne treba da se pravi važna.
Majka ju je prozvala operskom pevačicom još kada joj je bilo četiri godine.
- Tada je ona meni pevala pesmu „Kad ja pođoh na Bembašu" i „Kafu mi, draga, ispeci", a ja njoj „Marina, Marina". Veoma sam želela da se zovem Marina ili Violeta i nisam mogla da shvatim zašto su mi dali ime Maja kada nije bilo tako lepo kao ova dva. Nekada sam znala da se predstavljam kao Violeta. Zato sam svojoj jedinoj lutki, koju je mama donela iz Italije, dala ime Violeta - seća se Maja, koja je volela Violetu, ali joj je bilo dozvoljeno da se igra sa njom samo u određenim trenucima.
Jednog dana poželela je da je vidi, jer je bila sklonjena na najvišoj polici ormana.
- Popela sam se na stolicu, i pošto je Violeta bila u mraku, upalila sam šibicu, samo da je vidim. Upaljena šibica je izgorela kosu mojoj Violeti, a ja sam dobila batine i zabranu da je ikada više uzmem u ruke. Ali, Violeta je i danas sa mnom, samo što je skroz ćelava. Svojoj deci nisam dala da se igraju Violetom. Njima sam kupila barbike - priznaje Maja.

Ostale vestiArhiva