Godinama se 3. januara u ruralnoj državi Ajova organizuje takozvani kokus za unutarpartijsko testiranje kandidata. Sama reč kokus je indijanskog porekla i znači okupljanje plemenskih glavešina. U Ajovi su i republikanci i demokrati predstavili po sedam, odnosno osam potencijalnih kandidata za budućeg predsednika SAD i testirali glavne teme programa buduće izborne kampanje.
Većina analitičara američke komplikovane predizborne borbe tvrdi da je Ajova važan test. Praksa pokazuje da kandidat koji nije u Ajovi osvojio bar jedno od prva tri mesta nije imao šanse da ostane do kraja u toj predizbornoj selekciji. Isto tako, kandidat koji u Ajovi pobedi sa velikom razlikom u odnosu na ostale protivkandidate u svojoj stranci povećava sebi izglede da postane favorit.
Na kraju glasanja u Ajovi, gde su svoje mišljenje o kandidatima i izbornim programima izrekli građani iz 1.784 okruga, bilo je dosta iznenađenja. Glavni favorit republikanaca Rudolf Đulijani, bivši gradonačelnik NJujorka, jedva da je nakupio glasove za četvrtu poziciju među kandidatima svoje partije. Najbolji utisak na birače je ostavio luteranski sveštenik Majk Hakabi, bivši guverner Arkanzasa. Iznenađenja je bilo i u demokratskom taboru, gde se Hilari Klinton plasirala tek na treću poziciju, iza senatora Baraka Obame koji je osvojio gotovo osam procenata više glasova od drugoplasiranog DŽona Edvardsa. U izjavama posle glasanja kandidati su pokušali da objasne svoj neuspeh, pa je tako Hilari Klinton naglasila da je ona, bez obzira na plasman, potpuno spremna i da će u daljoj trci, koja podrazumeva još 28 takvih kokusa, ubediti birače da je ona najbolji predsednički kandidat Demokratske stranke. Slično je svoj neuspeh prokomentarisao i kandidat Republikanske partije Đulijani.
Dosadašnja praksa pokazuje da je kokus u Ajovi ranije izbacio iz senke kandidate koji su kasnije bili sjajni sve vreme kampanje, kao recimo DŽimi Karter 1976. ili DŽon Keri 2004. godine. Prvi kokusi su bitni i za promociju i proveru izbornih tema pred biračima.U Ajovi su se svi kandidati usredsredili na nekoliko važnih pitanja.To su rat u Iraku, reforma zdravstva, energetska sigurnost, imigracija i američka bezbednost, odnosno borba protiv terorizma.
Opšti je utisak da je čak 70 odsto učesnika ovog predizbornog skupa glasalo protiv Hilari Klinton pre svega zato što je 2002. godine odobrila rat u Iraku, a raspoloženje je takvo da se od novog predsednika očekuje da povuče vojsku sa Bliskog istoka. Senator Obama je potražio podršku svih onih koji nisu zadovoljni sadašnjim svetom, a koji imaju hrabrosti da ga poboljšaju. “Našu sudbinu neće određivati niko drugi nego mi sami. To je poruka iz Ajove koju ćemo prenositi dalje” - izjavio je Barak Obama. Za razliku od gospođe Klinton, Obama se zalaže za okončanje rata u Iraku i federalizaciju Iraka, kako bi sve etničke grupacije ostvarile svoja prava.Sličan stav zastupa i drugoplasirani demokrata DŽon Edvards.
Pobednik među republikancima, Majk Hakabi, je takođe u središte svog govora stavio običnog čoveka, građanina. “Dokazali smo da je politika naše zemlje u rukama običnih ljudi, koji veruju da nije važno koliko je ko novca prikupio za svoju kampanju, već da je najvažnije probuditi nadu, snove i težnje naše dece u njihovu budućnost”.
Ova Hakabijeva izjava je svojevrsna aluzija na protivkandidate iz oba tabora koji su prošlu godinu iskoristili da bi nakupili što više novaca za glamurozne kampanje u svim krajevima SAD. Republikanski kandidati su pokušali da naglase uspehe u Iraku i izbegavaju izjašnjavanja o povlačenju vojnika sa tog ratišta. Predstavnici Bušove partije više su raspoloženi da govore o ekonomskim temama, obećavaju reforme u poreskom sistemu i zastupaju proliberalni vid trgovine. Majk Makabi predlaže da se svi porezi zamene PDV-om.
Demokratski kandidat DŽon Edvards je okvalifikovao borbu protiv terorizma običnim političkim sloganom i zalaže se za dijalog sa zemljama takozvane osovine zla: Iranom, Sirijom i Severnom Korejom. Republikanac Rudolf Đulijani, koji je iskusio u NJujorku teroristički napad 2001. godine, obećava pobedu SAD u borbi protiv terorizma.
Kada je reč o imigraciji, demokrati vide rešenje u dva pravca - bolju kontrolu granica i uslovnu legalizaciju statusa oko 12 miliona ilegalnih radnika u SAD. Republikanci su, međutim i dalje za usavršavanje dosadašnjih represivnih mera.
Vidljivih razlika ima i u odnosu na druga dva pitanja koja su u svim programima kandidata, a to su abortus i prava homoseksualaca. Demokratski kandidati uglavnom zastupaju pravo na nužne i abortuse bez rizika po zdravlje žena. U slučaju homoseksualaca nisu za bračnu zajednicu, ali tolerišu “civilnu zajednicu pripadnika istog pola”. U taboru republikanaca pretežno su protiv abortusa, a bračnu zajednicu između dva muškarca ili dve žene smatraju prokletstvom.

Ostale vestiArhiva