Civilna misija Evropske unije mora što pre da ode na Kosovo i Metohiju uprkos pretnjama Srbije da EU mora da izabere između nastavka srpskog približavanja Uniji i podrške nezavisnosti Kosmeta, što je „potpuno lažna dilema”, naglasio je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izabranim dopisnicima koji izveštavaju za evropske medije iz sedišta EU u Briselu, a koje je vlada premijera Janeza Janše pozvala u Ljubljanu kako bi im na licu mesta predstavila „prioritete slovenačkog predsedavanja EU”. Što se tiče stava Slovenije o budućem statusu Kosova, pedesetak novinara je tokom radnog doručka sa šefom diplomatije Slovenije čulo i to da službena Ljubljana „samo prati odluke Evropskog veća koje je decembra (2007) odlučilo da na Kosovo pošalje evropsku civilnu misiju”.
Rupel je izbegao da pomene da unutar 27 država EU postoji razmimoilaženje oko pravne osnove za slanje rečene misije, kao i to da se države koje su naklonjene kosovskoj državnosti, uključujući Sloveniju, upinju kako bi do 28. decembra pronašle „kreativno rešenje” za nastalu „pravnu rupu”; spor unutar EU nastao je pošto većina članica Unije smatra da bi dovoljno pravno pokriće bio poziv generalnog sekretara UN Ban Ki Muna Briselu da na osnovu postojeće Rezolucije 1244 uputi misiju na Kosovo, dok su vlade nekih zemalja Unije (prevashodno tzv. starih članica) mišljenja da to nije dosta i da bi odlazak misije EU put Prištine eksplicitno morao da odobri Savet bezbednosti novom rezolucijom o Kosmetu.
Rupel, međutim, tvrdi da će ministri spoljnih poslova iz država EU, koji će se sastati 28. januara, „u tom pogledu učiniti korak napred”, te da će misija otići na Kosovo što brže bude moguće. Osvrnuo se i na izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice (da će Srbija prekinuti približavanje EU i otkazati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko EU na Kosovo pošalje pomenutu misiju), nazvavši to „lažnom dilemom” – „u pitanju je nesporazum”, upozorio je Rupel okupljene predstavnike „evropske sedme sile”, pozvavši se na podatke da „većina stanovnika Srbije podržava približavanje EU”. „Strateški važno je da Srbija priđe bliže Uniji”, kazao je Rupel, dodavši da će sporna pitanja sa Beogradom biti pretresena već u petak, prilikom posete kolege Vuka Jeremića Ljubljani. Rupel podvlači da bi Srbija morala što hitnije da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je tek parafiran, ali nije jasan datum potpisivanja jer Srbija nije ispunila haški zahtev.
Pitanja Kosmeta i srpskog približavanja EU nisu povezana, tu se radi o dva odvojena procesa koji će se razdvojeno nastaviti ako se npr. jedan iskomplikuje, tvrdi Rupel, ubeđen da, što se Kosmeta tiče, neće doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti već će to biti plod dogovora kako rešiti status pokrajine. To, smatra on, ne znači da bi morali biti nastavljeni pregovori između Beograda i Prištine jer „to ne bi donelo napredak”, a „pitanje Kosova je suviše ozbiljno da bismo ga olako razmatrali; radi se o velikom izazovu kojeg moramo pažljivo da se latimo, ali nikako polako niti sa novim odlaganjima”.
Rupel je na Brdu kod Kranja najavio i osnivanje „posebne radne grupe za Srbiju” čiji bi zadatak bio da Beogradu pomogne u „daljem približavanju EU”. Još se ne zna ko bi činio radnu grupu, ali nema sumnje da Slovenija želi da bude deo tima koji će odlučivati o sudbini Srbije. To potvrđuje i teza koju je sinoć lansirao slovenački premijer Janez Janša, da je „na Balkanu ozbiljniji problem BiH nego Kosovo”.
Janša je u ulozi predsedavajućeg EU u razgovoru sa dopisnicima „centralnih evropskih medija” sinoć lansirao stav da je Bosna i Hercegovina ozbiljniji problem po stabilnost na Balkanu nego Kosmet, gde je „svima jasno šta će se desiti”, samo je pitanje „kako će se to sprovesti”. Nasuprot tome, u slučaju BiH porađa se pitanje kako deluje Dejtonski sporazum, a ni pitanje vraćanja izbeglica „još nije uspešno okončano”, plus to što dugoročno nije moguće imati državu koja ne može sama sobom da upravlja i treba joj međunarodni staratelj, tvrdi Janša, koji istu zamku ne primećuje na Kosmetu iako je on praktično pod međunarodnim protektoratom.

Ostale vestiArhiva