Doajen srpskog glumišta Petar Božović dobio je najdražu ulogu u svojoj dosadašnjoj karijeri - postao je deda! Vidno raznežen i srećan, priseća se noći kada je čuo tu vest. Ekskluzivno za Kurir, kaže: - Te noći sam došao iz Banjaluke, i vidim dramatičnu poruku od svog sina. Javim se i pitam ga šta je bilo, a on kaže: "Tata, puko je mehur!" Počnem da se smejem, jer prepoznam paniku oca koji brine.
Cele noći sam čašćavao jednu letnju baštu. Pitaju me koji je razlog, a ja kažem - pukao je mehur! Naravno, malo sam se s ljubavlju podsmevao svom sinu. Lepo je biti deda, jer samo kupiš zadovoljstvo, a ne nosiš onu brigu koju neposredni roditelj ima. Oko četiri ujutru Draško se javlja, kaže porodila se! Jaooo, bio sam s nekim društvom, taman smo mislili da se malo odmorimo, ali odložili smo to za nedelju dana.
Anđela je rođena pre četiri meseca, ali jedan mesec joj ne priznaju kao životni staž jer ga je provela u inkubatoru.
- Ne znam da li to treba da doplatimo, jer u ovoj zemlji se sve plaća, pa i sam život. Država se spori protiv đeda.
Smejući se, Petar kroz šalu kaže da Anđelija već perfektno govori francuski, a pre neko veče, kada je svratio kod njih, uhvatio je kako svira klavir. - Šta bi jedan deda govorio o svojoj unuci nego sve naj naj! A, i malo sam nestrpljiv da se to već desi! Ovi meseci i godine nisu važni. Vreme kao kategorija ne postoji. Nastavkom života od moga sina Draška, ništa umirujuće nisam doživeo od rođenja unuke. Čini mi se da sam svoj život već ispunio.
Potomci su najvažniji u životu svakog od nas. Rođenjem Anđelije, Petrove ambicije su porasle. Kaže da već razmišlja o zvanju čukundede sa pet zvezdica prvoga reda. Iako nije hteo da kumuje imenu prve unuke, ne krije da je možda indirektno sugerisao, ali presudila je snaha Silvana.
- Neka je zovu kako hoće - Endži ili Anđela. To je na neki način internacionalno ime, iako je naše staro, ali nećete u Italiji, Španiji i Francuskoj sresti nekoga ko se zove Anđelija. Svaka druga koja kod nas nosi takvo ime, ona se ne zove Anđelija, nego Anđela - italijanski.
Na Svetu Petku, 27. oktobra, u crkvi svetog Dimitrija otac Vojo je krstio Anđeliju. Kršteni kum je bio nekadašnji bokserski šampion Miodrag Perunović. Petru nije bilo važno da li je muško ili žensko. Jer, kada mu je pokojna žena, glumica Marina Koljubajeva, bila trudna, stalno je govorio - mali Boža je tu! I, rodio se Draško.
- Ne vrednujem više muško dete od ženskog, iako je to kod nas tradicionalno ukorenjeno. Valjda zbog ove jebene istorije, muškarci su potrebni kao meso, da ratuju i ginu. Ali, bio sam mnogo ponosan što mi se ipak rodio sin. Lagao bih ako bih rekao da mi je tada bilo svejedno. Odavno ne lažem, a pogotovu ne sada kad sam đed! Đedovi mog detinjstva bili su nekako ušećereni i dobri.
U naručju svog đeda, Anđelija je najmirnija. Ne plače, meškolji se i guče. Kako i ne bi - kad sam udoban. Uđe dete u trosoban stan! Bilo je dirljivo kada sam je prvi put kupao. Dali su mi da je držim. U mom naručju izgleda kao malo veći bedž ili broš.
Na svu sreću, raduje se Petar da Anđelija liči sama na sebe. - Što bi ličila na nekog kad je naša?!
Gledajući je na slici, Petar zaključuje da je najlepše lice čitave Božovića porodice.

Ostale vestiArhiva