Šahovska legenda Robert Bobi Fišer, koji je prošle nedelje umro na Islandu u 65. godini, sahranjen je nedaleko od Rejkjavika, grada u kojem je pre 35 godina ostvario čuvenu pobedu nad ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, prenosi Rojters.
Fišerov portparol Gardar Sverison rekao je da je svetski šahovski šampion sahranjen u ponedeljak ujutru uz skromnu pogrebnu ceremoniju, kojoj je prisustvovalo nekoliko prijatelja i njegova životna saputnica, japanska šahistkinja Mijoko Vataji.
Sahrana je održana po katoličkom obredu u maloj crkvi, nedaleko od islandskog grada Selfosa, koji se nalazi oko 60 kilometara jugoistočno od Rejkjavika.
Jedan od učesnika sahrane, koji je želeo da mu se ime ne pominje, rekao je da je Fišer zahtevao da samo nekoliko ljudi prisustvuje njegovom ukopu.
Tihi kraj Fišerovog života bio je u suprotnosti sa njegovim burnim životom, koji se odvijao i na i podalje od šahovske table.
Nekadašnje čudo od deteta, Bobi Fišer je pobedom nad dotadašnjim svetskim prvakom, najboljim ruskim šahistom Borisom Spaskim, postao jedini američki šahovski šampion, ali je poslednje godine života proveo u izgnanstvu iz SAD.
Umro je od neutvrdjene bolesti, u četvrtak u Rejkjaviku, u gradu u kome je 1972. godine, u jeku Hladnog rata, i postao svetski šampion.
Mediji su objavili da je umro pošto su mu otkazali bubrezi.
Meč u Rejkjaviku bio je prepun njegovih čudnih zahteva, poput onoga da se napravi rendgenski snimak stolice na kojoj je sedeo tokom meča.
Nekada slavljen kao nacionalni heroj, a od mnogih smatran i najvećim šahovskim majstorom svih vremena, Fišeru, koji je rodjen u Čikagu, titula je oduzeta 1975, tri godine pošto ju je osvojio, jer je odbio da je brani u meču protiv tadašnjeg izazivača Anatolija Karpova.
Posle godina povučenosti, ponovo je zaigrao 1992. godine kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš meč protiv Spaskog. Zbog toga je ušao u sukob sa Vladom SAD, jer je Jugoslavija tada bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija.
Nakon ovog meča, a na zahtev Amerike, uhapšen je u Japanu. Medjutim, posle apela iz svih krajeva sveta, japanske vlasti su Fišera, umesto u Ameriku, koja je uporno tražila njegovo izručenje i gde bi ga, najverovatnije, čekala duža zatvorska kazna, poslale na Island, koji mu je dao državljanstvo.
Fišer, koji je bio jevrejskog porekla, tvrdio je da je bio žrtva jevrejske zavere i u kasnijim godinama postao je poznat po često buntovnim izjavama.
Posle napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine, rekao je da bi voleo da vidi SAD "zbrisanu sa lica zemlje".
Fišerova pobeda nad Spaskim okončala je dominaciju, naizgled, nepobedive sovjetske šahovske škole, koja od 1920-tih pa sve do 1972. godine samo dve godine nije bila na svetskom tronu.
Fišer je bio ushićen svojom pobedom u tom meču: "Znate, ovo je vrhunac mog života. Moja cela karijera je bila usmerena na ovaj trenutak. Ovo je stvarno bio veliki meč. To što se dogadjalo izmedju mene i Spaskog je, u stvari, ukupna svetska politička situacija u malom."
Decenijama su šahovski šampioni odavali poštu Fišeru time što su poštovali njegov problematičan život.
Ruski šahista Gari Kasparov rekao je da je Fišer pokazao kako ljudsko biće može biti sposobno da dostigne nove visine. Karpov ga je nazivao "šahovskim gigantom".
Trenutni svetski šahovski šampion Višvanatan Anand nazvao je Fišera krajnjim romantičarom, rekavši da je pobedio sistem i nije mogao da se nosi sa titulom najboljeg.
U šahovskim krugovima oduvek se polemisalo ko je najveći, ali sam Fišer nikada nije imao tu dilemu.
Svojevremeno je izjavio: "Lepo je biti skroman, ali bilo bi glupo ako ne bi rekao istinu. Fišer je najbolji."

Ostale vestiArhiva