Jelena Janković je prošle godine bila junak naše reprezentacije, koja je uprkos besprimernom zalaganju naše teniserke morala da se vrati u Prvu grupu Evroafričke zone Kupa federacije. U Plovdivu je iznela glavni teret mečeva kojima se naš tim domogao doigravanja za Drugu svetsku grupu, a u Bugarsku je došla posle pravog putešestvija sa turnira u Čarlstonu u Americi na kojem je trijumfovala.
Još se pamti njen meč protiv Slovakinje Cibulkove u Košicama u tom „plej-ofu”, njeno junačko držanje i pobeda pod strahovitim grčevima zbog kojih bi mnogi bez dvoumljenja napustili megdan. Jankovićeva je i u Budimpešti, u kojoj je u proleće 2004. prvi put podigla pobednički trofej na na jednom VTA turniru, na rapolaganju selektoru Vranešu iako joj je odmor preko potreban, jer od početka sezone kuburi sa povredama. Na današnjoj pres-konferenciji, čas posle Ane Ivanović i na drugom mestu, Jankovićeva je ipak plenila vedrinom i dobrim raspoloženjem. Tako se zvaničnom prevodiocu obratila sledećim rečima:
– Zar je moguće da ne znate srpski. Pa Srbija i Mađarska su tako blizu.
Ni Jankovićeva nema dilemu oko rezultata naše reprezentacije u mađarskoj prestonici. Smatra da u mečevima sa Poljskom i Rumunijom treba obaviti posao u prva dva meča. Ukoliko dođe do toga da odlučujuća bude igra parova kaže da će pred njom i Ivanovićevom da bude veliki izazov. O tom dublu snova rekla je sledeće:
– Volela bih da igram sa Ivanovićevom i na Olimpijskim igrama. Jedan smo od najboljih dublova na svetu i imali bi smo veliku šansu za medalju. Naša najjača oružja bi bila njen forhend i moj bekhend. Uvek sam bila za saradnju i kada sam ja u pitanju nije problem da do tog dubla dođe. Ne znam kakvi su njeni planovi. Ivanovićevu izuzetno poštujem kao igračicu i cenim je kao osobu i volela bih da igramo zajedno.
Jankovićeva je govorila i o još svežim utiscima sa Međunarodnog prvenstva Australije na kojem je, mimo sopstvenog očekivanja igrala u polufinalu.
– Zaista ne znam kako sam dospela do polufinala. Prošle godine sam odigrala veliki broj turnira i imala samo male povrede koje su mogle da brzo budu otklonjene. Na početku ove sezone povredila sam se već u drugom meču. Protiv Francuskinje Golovine na Hopmanovom kupu sam istegla mišić i od tada je krenula serija povreda. Zbog toga nisam bila u formi, u Melburn sam došla nespremna, nisam igrala najbolje, pa zato plasman među četiri smatram uspehom.
Jankovićeva takav domet objašnjava velikim samopouzdanjem ulivenim pobedom u prvom kolu protiv Austrijanke Pašek iako je bila na ivici poraza.
– Meč u psihološkom smislu smatram najboljim u karijeri. Bila sam u bezizlaznoj situaciji, a moje telo i tada nije moglo da se bori do kraja s naporima. Ipak, nisam ni želela da pomislim da ću već posle prvog kola morati da se vratim kući. Uspela sam i u takvom meču da pobedim i to je za mene bilo nešto zaista veliko. Imala sam problema i u drugim mečevima u kojima sam igrala pod strahom da se povreda ne iskomplikuje. Međutim, najviše sam pružila u četvrtfinalu protiv Serene Vilijams, koja nije očekivala da ću na njene servise od 200 kilometara na čas da reagujem još snažnije. Znam da je moj servis, pogotovo prvi, zaista slab. Mnogo sam fizički krhkija od ostalih vrhunskih teniserki. Mogu da serviram snažno nekoliko puta, ali ne neprestano jer mi se rame zamori. Predstoji mi da radim na tome, ali sam zadovoljna što udarce vraćam kao retko koja igračica.
Jankovićeva kaže da se i dalje ne oseća potpuno spremna. Nije trenirala još od poraza protiv Šarapove u Melburnu, ali je došla u Budimpeštu, jer smatra da je potrebna reprezentaciji. Posle turnira u Mađarskoj odlazi na dvonedeljne pripreme u SAD, a potom će igrati u Dubaiju, Dohi, Indijen Velsu i Majamiju. Takav raspored ima i Ivanovićeva.
– U Melburnu je sa mnom bio Amerikanac Škot Hamfris, ali je on samo na probi. Kroz nekoliko nedelja ću da odlučim da li će da bude moj stalni trener. On mora da putuje sa mnom na sve turnire i da uočava šta mi nedostaje u igri kako bih to poboljšala, jer želim da se usavršavam, a ne da ostanem na istom mestu. Španac Rikardo Sančez koji je bio sa mnom na završnom turniru u Madridu nije mogao da dođe u Melburn zbog problema sa zdravljem, pa sam morala da angažujem drugog trenera.
Jankovićeva priznaje da je pogrešila što je u Melburnu igrala i u dublu.
– Moje pripreme su trajale samo dve nedelje. Imala sam dugu pauzu zbog koje su mi mišići praktično atrofirali. Kada sam krenula sa treninzima ruke i noge su mi se tresle, a na vežbama su neke starije žene pored mene bolje podnosile napore nego ja. Smatrala sam da ću ukoliko igram i u dublu da nadoknadim to što sam imala kraće pripreme. Međutim, posle Hopmanovog kupa i turnira u Sidneju shvatila sam da bi mi dubl bio samo opterećenje. Čak sam i zaboravila da sam se sa Amerikankom Matek dogovorila da učestvujemo. Nisam želela da izneverim njena očekivanja pa sam ostala pri odluci da igramo. Ona mi je dobra prijateljica, što je retkost u vrhunskom tenisu. Autentična je što mi se kod nje dopada. Ja nemam visoke ambicije u dublu, ali sa njom rado igram, jer se tada zabavljamo i slatko se ismejemo na terenu.

Ostale vestiArhiva