Švajcarska bankarska grupa UBS, kao dosad najveća evropska žrtva aktuelne američke finansijske krize, izgubila je oko četiri milijarde dolara i morala je da otpiše čak 14 milijardi nenaplativih potraživanja, dok je „Sosijete ženeral“, još pre afere sa brokerom koji je „pao“ na proneveri pet milijardi, izgubila u SAD tri milijarde dolara takođe na špekulacijama sa hipotekarnim kreditima.
Američki Federalni istražni biro (FBI) vodi istragu u 14 velikih firmi iz sektora finansija i prometa nekretnina, pokušavajući da razbistri operacije na tržištu kredita, dok Komisija za hartije od vrednosti takođe kontroliše tridesetak kompanija, među kojima su i vodeće investicione banke „Goldman Saks“, „Morgan Stenli“ i „Meril Linč“.
Agenti FBI rade na oko 1.200 slučajeva hipoteka ocenjenih kao sumnjive, što je 40 odsto više nego u 2006. godini. Neke od njih, doduše, odnose se na lažne podatke na osnovu kojih su klijenti dobili kredite, ali najveći deo vezan je za planske prevare da bi se uvećao profit banaka ili pojedinaca.

Dugovi bez pokrića
Šta se u Americi ustvari događa i zašto se sve češće pominje recesija?
Više od decenije, sve do leta prošle godine, u SAD je vladala prava pomama za kupovinom kuća i imanja, najviše zbog „flipinga“ - brze kupoprodaje da bi se uz povoljan kredit zaradilo na razlici uloga i dobitka. Cene nekretnina stečenih uz hipoteku dugo su rasle, a kad su početkom 2007. krenule nadole, bankari su zbog izmenjenih okolnosti primenili „elastičnu“ kamatu.
Tad se, međutim, ispostavilo da dugovi postaju veći od vrednosti kuća koje su kupljene i, zbog prevelikog broja građana koji nisu mogli da plaćaju rate, iskrsli su brojni finansijsko-socijalni problemi. Banke plene kuće i stanove, ali ih nikome ne mogu prodati jer više nema kupaca.
Ukupan dosadašnji otpis u bankama (uključujući i evropske i azijske) dostigao je 100 milijardi dolara; nevraćeni krediti koštali su „Meril Linč“ 14 milijardi, „Morgan Stenli“ je u četvrtom kvartalu izgubio 9,4 milijarde dolara, a i najveća korporacija za zajmove „Kantrivajd fajnenšel“ sad je u minusu, iako je u 2006. zaradila 2,7 milijardi.
Kad je Udruženje američkih gradonačelnika ocenilo da će 360 gradova u SAD izgubiti zbog hipotekarne krize 166 milijardi dolara, Klivlend u Ohaju odmah je tužio 20 banaka (među ostalim i „Sitigrup“ „Vels Fargo“, „Dojče bank“ i „Kredi Suis“), tražeći nadoknadu. U Klivlendu, naime, tvrde da su one špekulacijama uzrokovale finansijsku krizu i da zato cene nekretnina padaju, kriminalitet se povećava, a porezi se ne plaćaju.
Zbog previše novca zarobljenog u stambenim objektima i građevinarstvu, nema dovoljno kapitala na drugim stranama i postalo je uočljivo da se ekonomija SAD usporava na svega 1,5 odsto godišnjeg rasta (sa lanjskih 2,2). To znači da će nevolja biti u Evropi i verovatno i u zahuktaloj Kini, a i u Indiji, Brazilu i Rusiji, jer se opasnost iz SAD, koje po računici MMF predstavljaju petinu ekonomije sveta - širi. Manja potrošnja u SAD zbog manjeg prihoda građana i kompanija i otežanog zaduživanja smanjuje tražnju uvozne robe čak i ako cene padaju.
Strepeći da će finansijska nestabilnost još umanjiti ličnu potrošnju, Bela kuća je predložila paket ekonomskih mera vredan oko 150 milijardi dolara, koji poreskim olakšicama i investicionim stimulansima treba da omogući obnovu i suzbije preteću recesiju. Plan obuhvata umanjenja poreza gotovo svakom Amerikancu, od 600 dolara za pojedince, dvostruko više za bračne parove i 300 dolara po detetu.

Sve niže kamate
„Potrošači treba da dobiju novac, a da biznismeni istovremeno pokažu poslovnu inicijativu i sposobnost da brzo investiraju“, rekao je Džordž Buš u intervjuu za „Vol strit džornal“, dodajući da će država pomoći i radnicima koji su izgubili posao zbog inostrane, najviše kineske konkurencije.
Procenjeno je da je tokom proteklih sedam Bušovih godina u tekstilnoj industriji i još nekim granama otpušteno oko tri miliona ljudi.
U decembru je stopa nezaposlenosti uvećana na pet odsto (sa novembarskih 4,7), a poslednjeg lanjskog meseca u privredi SAD otvoreno je svega 18.000 novih radnih mesta, iako se predviđalo da će taj broj biti veći od 100.000.
U nastojanju da podstakne poslove, američka centralna banka, Federalna uprava rezervi (Fed), od septembra je pet puta snižavala osnovnu kamatu po kojoj daje novac komercijalnim bankama. Interes je sveden na samo tri odsto, što je skoro jednako inflaciji koja je krajem 2007. bila na 2,7 odsto.

Tri godine do stabilizacije
Kako broj poverilaca koji odustaju od kredita drastično opada, agenti za prodaju nekretnina kažu da u nekim slučajevima kuće procenjene na 650.000 dolara mogu sada da se kupe za 450.000. Kupci Sendi i Džim Fišer kažu da postoji samo jedan problem: niko ne zna kolika će biti cena tih kuća kroz dva ili tri meseca.
Analitičari misle da bi ponegde cene kuća mogle da padnu za još 30 odsto pre nego što američko tržište nekretnina počne da se oporavlja.
„Proći će tri godine pre nego što se cene kuća stabilizuju. Sada je naišla ova plima odustajanja od plaćanja kredita i to je ono što pritiska cene nadole“, kaže Karen Viver.

Ostale vestiArhiva