Posle ishoda debate u Savetu bezbednosti UN, priznavanje nezavisnosti Kosmeta ne samo da nema legalno uporište, nego je nemoralno i da se povede rasprava o priznavanju. Samo pet od 15 članica SB izjasnilo se za nezavisnost Kosova, što dodatno potvrđuje da je deklaracija nezavisnosti u Prištini nelegalan akt koji će prekršiti međunarodno pravo, Završni akt Helsinške povelje i Rezoluciju 1244 - izjavio je u intervjuu za „Noovosti“ ambasador Vladimir Čižov, šef ruske misije pri EU i diplomata koji je 1999. godine učestvovao u pisanju teksta Rezolucije 1244.
* Šta je u osnovi ruskog stava o Kosovu i Srbiji, koji je potpuno suprotan stavu većine u EU?
- Želeo bih da demontiram nekoliko mitova o ruskoj poziciji oko Kosova. Mit broj 1: „Ruska pozicija je uslovljena prevelikim emocijama prema Srbiji zbog istorije, kulture, religije...“ To je samo delimično tačno, jer je za nas na prvom mestu odbrana međunarodnog prava, a zatim sve ostalo. Mit broj 2: „Rusija prikriveno želi da Kosovo postane nezavisno kako bi mogla da ga iskoristi kao presedan za pitanja Abhazije, Južne Osetije...“ Da je to ruska pozicija, za nas bi bilo mnogo lakše da ćutimo o Kosovu, da se, na primer, ne složimo sa Zapadom, ali da im kažemo - sve zavisi od vas. Ali, mi to ne radimo, naprotiv. Naši eksperti registrovali su 200 različitih konfliktnih situacija na čitavoj planeti, gde će rešenje statusa Kosova biti viđeno kao presedan. Mit broj 3: „Rusija se sprema za globalnu trgovinu sa Amerikancima, trgovaće Kosovom u vezi s pitanjima protivraketnog štita, iranske krize ili Gruzije.“ To je, jednostavno, proizvod usijanih glava pojedinih ljudi i nema veze sa realnošću.
* Kako će Rusija pomoći Srbiji u utakmici koja će početi za pridobijanje zemalja da ne priznaju nezavisnost Kosova?
- Mi smo objasnili više puta veoma jasno poziciju Moskve. Svaka unilateralna deklaracija nezavisnosti biće kršenje međunarodnog prava i faktor regionalne nestabilnosti, kreiraće presedan, bez obzira na to što neki pričaju da je to jedinstven slučaj. Na kraju, to će imati veliki negativan efekat na Ujedinjene nacije. Zemlje koje budu krenule putem priznavanja Kosova trebalo bi da imaju na umu da tako podrivaju Ujedinjene nacije. Onim partnerima koji budu želeli da naprave grešku i priznaju Kosovo reći ćemo da razmisle dvaput pre nego što to urade, jer oni, kao i mi, žele da zadrže prestižnost i značaj UN i da sačuvaju stabilnost na Balkanu. Priznavanje Kosova će uticati na naše bilateralne odnose, ali to ne znači da ćemo ih prekidati ili da ćemo zavrtati slavinu za gas.
* Šta tačno, onda, znači vaša izjava od prošle nedelje, da bi priznavanje Kosova moglo da unese probleme u odnose zemalja koje bi priznale Prištinu s Rusijom?
- Više nego Rusija, probleme će imati države koje priznaju Kosovo. Imaće probleme s njihovom savešću i moraće da se suoče sa tim. Rusija preko izjava predsednika Putina i visokih funkcionera, na svim mogućim sastancima koje smo imali u Moskvi, Minhenu, Ljubljani, Njujorku, šalje vrlo jasnu poruku o kojoj bi svi naši partneri trebalo da vode računa.
* Kakav je stav Rusije o slanju misije EU na KiM?
- Nemamo ništa protiv toga da EU pošalje misiju na Kosovo i preuzme odgovornost za pojedine stvari od Unmika, ali smo za to da ona bude upućena uz poštovanje Rezolucije 1244 ili izglasavanjem nove rezolucije koja bi joj poslužila kao pravna baza. Unmik može da se povuče s Kosova samo na bazi nove rezolucije SB. Učestvovao sam u pisanju Rezolucije 1244 i smatram da mogu da je adekvatno interpretiram. Samo ta rezolucija može biti valjana legalna baza za civilnu i vojnu misiju.
* Kako bi Srbija mogla efikasno da brani teritorijalni integritet, a da ne ugrozi druge vitalne interese zemlje, budući da će svi ključni ekonomski partneri Srbije u EU i najnaprednije zemlje Zapada priznati Kosovo?
- Pa, prvo najnapredniji deo istočnog sveta neće priznati Kosovo. Rusija neće, Kina neće, Indija neće, ne znam za Japan. Na Vladi u Beogradu je da pronađe način kako da odgovori najadekvatnije. Prilikom susreta koje sam imao s predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom, rekao sam obojici da Srbija najbolje brani svoje interese na Kosovu ako priča jednim glasom.
* Da li Moskvi više odgovara Srbija u EU ili van nje?
- Interes Rusije je da vidi Srbiju kao naprednu demokratsku zemlju koja razvija dobre i bliske odnose s nama. Zapadne zemlje prave grešku kada motivišu medije da polarizuju političku scenu u Srbiji, stvarajući crno-belu sliku: ili ste prozapadnjački ili proruski opredeljeni. Smejao sam se kada sam video u ozbiljnim zapadnim novinama da Nikolića „krste“ kao proruskog nacionalistu. To je protiv zdrave logike, ne možete da budete nacionalista i za neku drugu zemlju. Spajanje te dve stvari je apsurdno. Rusiji nisu potrebni proruski političari ni u Srbiji ni u bilo kojoj drugoj zemlji, u našem interesu je da političari prijateljskih zemalja jasno i nezavisno zastupaju pozicije svoje zemlje.
* Hoće li ekonomski interesi Srbije biti ugroženi ako se distancira od Evrope?
- Ekonomski interesi Srbije neće biti ugroženi jer logika velikog biznisa ne sledi u stopu politiku. Rusija već ulazi sa investicijama u Srbiju. Već smo se povezali u energetici, koliko znam postoje ozbiljne namere da ruske kompanije kupe neka važna preduzeća u Srbiji. Siguran sam da će ruski biznismeni razmotriti vrlo dobro mogućnost da uđu na srpsko tržište i iskoriste priliku, ako se ona ukaže. Potezi Rusije zavisiće od onoga što Srbija bude ponudila. Politički, imaćemo vrlo tesne veze. Ako bude zajedničke volje, ti odnosi mogu da budu još tešnji.
Neposredno posle proglašenja nezavisnosti u Prištini, u Njujorku su počele višečasovne konsultacije izvršnog tela UN posle kojih je za ponedeljak po podne (u 21 čas po BG vremenu) zakazana vanredna sednica SB - otvorena za javnost - sa Borisom Tadićem, kao prvim govornikom i jedinim učesnikom sa strane na tom zasedanju.
„Naša posebna briga vezana je sad za sudbinu Srba i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu. A, mora se razgovarati o ozbiljnim posledicama u drugim krajevima sveta posle ovog presedana koji je napravljen sa rešenjem za Kosovo“ - rekao je, u jednoj od pauza preganjanja u SB, ambasador Rusije Vitalij Čurkin - posebno ukazujući na „odlučan zahtev Moskve“ da Unmik u Prištini u praksi ignoriše i zvanično poništi deklaraciju o nezavisnosti Kosova.
Prema Čurkinovim rečima, Rusija je zatražila da Savet bezbednosti ostane „stalno angažovan“ u razmatranju situacije na Kosovu. „Rusija insistira na doslednoj primeni međunarodnog prava i sprovođenju odredaba Rezolucije 1244, kao i relevantnih dokumenata Unmika iz proteklog perioda“ - rekao je Čurkin, naglašavajući da se sve tekuće akcije Moskve oko novonastale situacije koordiniraju sa vladom u Beogradu.
Sa svoje strane - u polemici koja se, posle zasedanja, nastavila i pred novinarima - predstavnik SAD u UN Alehandro Volf ponovio je poznati stav da Kosovo predstavlja „jedinstven slučaj“ i da, kao takav, ne može uticati na rešavanje problema te vrste koji postoje na raznim stranama u svetu. „Ono što je najbitnije u ovom trenutku, to je da je Rezolucija 1244 apsolutno kompatibilna sa deklaracijom iz Prištine“ - rekao je Volf.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun obavestio je novinare, posle sednice, o dva zaključka SB: da Rezolucija SB 1244 ostaje na snazi, kao i da šef Unmika zadržava svoja dosadašnja ovlašćenja, bez obzira na proklamaciju iz Prištine.

Ostale vestiArhiva