U nedelju, 17. februara, u trenutku kada su Albanci samoproglasili nezavisnost, Televizija Bi-Bi-Si emitovala je specijalno snimljen koncert grupe „Balkanopolis“ koju vodi Slobodan Trkulja, novosađanin koji radi u Holandiji. Tako se dogodilo da se u momentu kada su oči celog sveta bile uprte u srpsku svetu zemlju, Velika Britanija sluša srpsku tradicionalnu muziku Slobodana Trkulje.
Trkulja je multiinstrumentalista (svira 14 instrumenata), kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Sa svojim sastavom „Balkanopolis“ izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana, njihov zvuk na zapadu tretiraju kao novi pravac u muzici nazvan „moderna tradicija Balkana“. Muziku koju Trkulja piše i izvodi opisuju kao „savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije“, „asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka“, koja kao ishod ima „neviđene primere ritmičnih vatrometa“. A Trkulja se ne libi ni egzotičnih, gotovo delirijumskih taktova poput 25/8.
O tome kako je uspeo da našu muziku podigne na pijedestal svetske muzičke baštine Trkulja govori za Glas.
- Postoje dva sveta koja žive paralelno, svet kulture i svet politike. Postoji taj jedan normalan svet poput svih nas i postoji i taj svet moći, uticaja i geopolitičkih strateških dešavanja, koji sa narodima ima određene veze, ali to nije ono što nam se servira preko medija. U okviru tok „normalnog“, paralelnog života uvrstio bih i kulturni scenu. Kao pripadnik srpskog naroda, kao ponosni sin srpske porodice znam jer sam po prirodi svog posla proputovao svet, da je naša i kultura i tradicija izuzetno cenjena i izuzetno poštovana pogotovo kada se sve to dobro organizuje, kao što radi „Balkanopolis“ ta na pravi način ode u svet i prikaže.

Vaš Bi-Bi-Si nastup bio je snimak koncerta na festivalu Glazgovu.
- Mi smo jedini bend koji nije iz Britanije, jedini „strendžeri“, koje je Bi-Bi-Si na festivalu izabrao da snimi za svoje emitovanje. To je veliki uspeh za srpsku tradicionalnu muziku jer se ona dugo napolju nije prezentovala na jedan tako profesionalan način. Pogotovu ne na ovako ozbiljnom nivou. Upakovana na moderan način, naša tradicionalna muzika ima taj, prijemčiv, moderan zvuk, koji se ljudima dopada. Muzičari koji su se okupili u „Balkanopolisu“ su probrani i svako je vrhunski umetnik na svom instrumentu, a bubnjar nam je Holanđanin Ari Den Bur, koji se preko mene upoznao sa srpskom tradicijom i koji je se savršeno uklopio u bend i kapira i tradiciju i sentiment ovog naroda.

Kako objašnjavate proboj u svet naše muzičke matrice?
- Ovo veliki je uspeh i za našu tradiciju i narod u vremenu koje je teško za nas. Sada moramo da se na svim poljima prikažemo u najboljem svetlu. Da nas svet upozna kao ljude, a ne kao pojavu na Si-En-Enu. Da smo nacija, koja istorijski pripada ovom podneblju i svojom kulturom i tradicijom je veliki deo svetske i kulture i tradicije i „Balkanopolis“ to i dokazuje. Dobilo smo izuzetno bitnu kulturološku bitku time što smo pokazali pravo lice ovoga naroda. I to stvar koje mora da se nastavi, jer treba i nadalje pokazivati da smo ljudi velikog srca, jedan hrišćanski pravoslavni narod sa vrlo bogatom tradicijom. Po, difoltu, po pravdi Boga, kao srpska porodica, pripadamo porodici starih evropskih naroda i bitno je da ljudi upoznaju tu pravu stranu našeg duha koja nama veze sa politikom. Da nas upoznaju na ljudskom, kulturnom i emotivnom nivou i to je svrha mog bavljenja muzikom.

Dakle treba da, između ostalog, i svojom muzikom menjamo predrasude o sebi?
- Zato mi je dato da mogu da sviram sve te instrumente, da razumem tradiciju i da sa kulturom našeg naroda u momentu kada sa svojim bendom odem u Britaniju mogu pevam na srpskom jeziku, srpske tradicionalne pesme, pesme sa Kosova iz Srbije.

Ostale vestiArhiva