On je, međutim, kazao da para za dodatne želje više nema, osim ako se ne uštedi na drugoj strani."U prva dva meseca postoji blagi suficit u budžetu, ako se računa po međunarodnoj metodologiji nešto manji, a po domaćoj značajniji. Da podsetim da je planiran godišnji deficit od 14 milijardi dinara, što znači da je mesečno dopušten minus od nešto više od milijardu dinara", rekao je Ministar finansija za "Glas".
On je kazao da je stanje na računu 26. marta takvo da su prihodi iznosili 50,3, a rashodi 48,6 milijardi.
On je naveo da što se prihoda od privatizacije tiče, u ovoj godini su oni nešto slabiji - stigli su po osnovu prodaje DDOR Novi Sad i to je podeljeno sa Vojvodinom, a novac od prodaje Robnih kuća "Beograd" i RTB "Bor" se očekuje tek za nekoliko meseci, kada se namire poverioci, a država je jedan od značajnih.
Podsetivši da je za Kosovo u ovogodišnjem budžetu planirano 42,7 milijardi dinara, od čega će direktno iz kase otići oko 31 a razliku će obezbediti druge institucije kao što je Penzioni fond, RZZO, Nacionalna služba za zapošljavanje, Cvetković je naveo da se ta suma bez rebalansa budžeta ne može da poveća, osim ako neka institucija koja je nadležna za Kosmet ili bilo koja u Srbiji ne ostvari uštedu, pa taj novac usmeri u južnu pokrajinu.
Ministar je naveo da se iz budžeta Srbije se u ovom trenutku finansiraju penzije za oko 33.000 ljudi na Kosovu, plate za 22.000 i socijalna pomoć i naknade za zapošljavanje za oko 33.000 ljudi.
"Nedavno sam poslao cirkualrno pismo na 113 adresa raznih institucija u Srbiji koje koriste novac iz budžeta da utvrde da li imaju dodatnih zahteva ili ušeda i odgovore do 31. marta, a sudeći prema odgovorima koji su do sada stigli nema ni novih zahteva, ali ni ušteda. Dakle, da bismo sačuvali makroekonomsku stabilnost moramo ići na princip takozvane 'nulte sume'", rekao je Cvetković.

Ostale vestiArhiva