U rumunskoj prestonici juče je zvanično počeo najveći samit NATO-a kojem prisustvuju brojni zvaničnici iz 26 zemalja članica. Prvog dana skupa Alijansa je potvrdila da će uputiti zvaničan poziv Hrvatskoj i Albaniji da se priključe Alijansi, dok je Grčka stavila veto na poziv za članstvo Makedoniji. Najavljeno je da će Makedonija moći da se priključi savezu čim budu rešene nesuglasice s Grčkom oko imena makedonske države. Usled nezadovoljstva takvom odlukom, makedonska delegacija napustila je samit. Grčki mediji navode da je stavljanjem veta na članstvo Makedonije vlada u Atini dobila "važnu diplomatsku bitku".
Predsednici Slovačke Ivan Gašparovič i Češke Vaclav Klaus upozorili su na samitu NATO-a u Bukureštu na kontroverze oko priznavanja nezavisnosti Kosova i zatražili da Evropa započne novu eru odnosa sa Srbijom u kojoj ta zemlja više ne bi bila samo meta kritika, preneli su juče češki i slovački mediji. "Stabilnost Zapadnog Balkana postići ćemo mnogo efikasnije sa Srbijom koja je u ovom trenutku najmanje pokrivena evropskom i evroatlantskom integracijom", rekao je na večeri šefova država i vlada zemalja NATO-a Gašparovič. "Došlo je vreme da započnemo novu eru odnosa sa Srbijom koja ne bi smela da ostane u poziciji zemlje koju neprestano samo kritikuju", kazao je češki predsednik.
Vaclav Klaus izrazio je u svom govoru na samitu sumnju u to da li formalno priznanje Kosova predstavlja nekakav doprinos i upozorio na oprečna mišljenja da li Kosovo u dogledno vreme uopšte može da postane prava država. "Češka to još razmatra", rekao je Klaus, dodajući da je njegova zemlja juče odložila najavljeno priznanje Kosova. "Slovačka ne krije da ima problem da prizna nezavisnost Kosova. To je za nas osetljivo pitanje ne samo zbog razdora u tumačenju tog koraka u svetlu međunarodnog prava, već i zbog sve jačeg nastojanja da se iskoristi presedan Kosova za podršku autonomističkim snagama u Srednjoj Evropi", rekao je Gašparovič .
Litvanski predsednik Vladis Zalters saopštio je da su se lideri NATO-a saglasili da će dati zeleno svetlo za članstvo Makedonije kada ta država reši dugogodišnji spor sa Grčkom oko imena. Grčka ne prihvata naziv Makedonija zato što se tako zove njena severna provincija. Makedonija je izrazila nezadovoljstvo takvog odlukom i upozorila da bi to moglo destabilizovati Balkan. "Veoma smo razočarani, takva odluka šalje lošu poruku političarima na Balkanu i kosi se osnovnim principima Alijanse", izjavio je makedonski zvaničnik Nikola Dimitrov. U međuvremenu, američki predsednik Džordž Buš izrazio je žaljenje što lideri NATO-a nisu postigli konsenzus o pozivu Makedoniji.
Na zgradi rumuskog parlamenta, u kojoj se održava samit NATO, juče je osvanula latinicom ispisana rečenica "NATO p..ka". Snimak "poruke", kao i njeno brisanje, prenosila je rumunska državna televizija Realitatea. Reporter rumunske televizije navodi da je to svakako napisano na jeziku "jedne od bivših jugoslovenskih republika". Pitanje je kako je moguće da se uz vrlo stroge bezbednosne mere ispiše taj natpis, i to baš na centralnoj strani zgrade parlamenta, na jednom od glavnih ulaza. Beta
Glavne teme jučerašnjeg zasedanja bile su proširenje Alijanse, kontroverze vezane za priznavanje nezavisnosti Kosova, te slanje dodatnih trupa u Avganistan. Kako je na otvaranju samita rekao generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, "vrata Alijanse otvorena su od njenog osnivanja".
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je juče u Bukureštu da će Zapadni Balkan biti "problematično mesto" sve dok ceo region ne bude u Evropskoj uniji. "Na Balkanu se mora ostvariti trajan mir, a potencijalna žarišta iskoreniti novim nizom podstreka za stanovništvo i promenom strateškog okvira u kome bi granice imale manji značaj", rekao je Jeremić u obraćanju Savetu za evroatlantsko partnerstvo. On je rekao da se umanjivanje značaja granica može postići samo pristupanjem celog regiona Evropskoj uniji.
"Sve dok ceo naš region ne bude u EU, rukovodeći se njenim vrednostima i praksama i deleći suverenitet umesto da se bori oko njega, Zapadni Balkan će biti problematičan", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije. Na sastanku Saveta za evroatlantsko partnerstvo tokom samita NATO-a u Bukureštu, Jeremić je rekao da je Srbija spremna da sarađuje u cilju unapređenja bezbednosti u regionu, posebno na Kosovu. "Srbija je sa svoje strane spremna da se angažuje. Želimo da brzo delujemo kako bi se osigurao dijalog koji bi sprečio nasilje i nekontrolisane razvoje na Kosovu", rekao je on i dodao da je tu poruku Srbija već prenela i UN i EU. U obraćanju u Savetu evroatlantskog partnerstva u ime predsednika Srbija Borisa Tadića, Jeremić je kazao da Srbija očekuje od Kfora da ostane neutralan, da održava red i da snažnije radi na prekidanju najunosnijih puteva organizovanog kriminala u Evropi. On je izrazio žaljenje jer su neke zemlje prisutne na skupu nedavno izabrale da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, čime je ustanovljen opasan presedan kojim se daje legitimitet nasilnoj podeli međunarodno priznatih, suverenih zemalja. Beta
Shefer je naglasio da je glavni cilj Alijanse da osigura mir, te je zato pokrenula misije na Kosovu i Avganistanu. Generalni sekretar NATO govorio je o potrebi saradnje i partnerstva, kao i o jedinstvu unutar Alijanse i izazovima 21. veka. Samitu se obratio i rumunski predsednik Trajan Basesku koji je govorio o potrebi snažne i efikasne vizije Alijanse i njenih partnera.
"Zajedničke vrednosti treba konsolidovati i Alijansa bi trebalo da razmotri kako da postupi prema onima koji te vrednosti ne priznaju", rekao je Basesku.
Na skup je došlo i 26 vojnika, predstavnika svih zemalja članica NATO-a, a minutom ćutanja prisutni su odali poštu poginulim vojnicima u misijama Alijanse. Posle zvaničnog otvaranja, počelo je razmatranje agende samita iza zatvorenih vrata.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi potvrdio je da će njegova zemlja poslati specijalne jedinice i bataljon od 800 vojnika u Avganistan u cilju snaženja misije NATO na tom području. Štaviše, takva inicijativa pokrenuta je u cilju zadržavanja kanadskih trupa u nestabilnoj provinciji Kandaharu, budući da je vlada u Otavi ranije ovog meseca zapretila da će povući vojnike ukoliko ne dobije pojačanje.
Najavljeno je da će francuske snage delovati na istoku Avganistana, čime će biti omogućeno trupama SAD da pomognu kanadskim trupama na jugu zemlje. Sarkozi je,takođe, kazao da postoji mogućnost da će se Francuska ponovo priključiti vojnoj komandi Alijanse, četiri decenije nakon što je nekadašnji šef države Šarl de Gol istupio iz nje.
"Mi Francuzi želimo da ojačamo evroatlantske veze, jer se one temelje na zajedničkim vrednostima, demokratskim principima i ljudskim pravima, istakao je Sarkozi. On je ocenio da Avganistan predstavlja "strateško pitanje za međunarodnu bezbenost, kao i za odnose između islama i Zapada". Analitičari smatraju da takve izjave predstavljaju radikalan zaokret u odnosu na dosadašnju politiku NATO-a.
Avganistanski predstavnik Hamid Karzai je predočio plan koji podrazumeva davanje većih ovlašćenja snagama te države. Između ostalog, predviđa se da avganistanske trupe preuzmu odgovornost za bezbednost u prestonici Kabulu do kraja godine, čime bi broj vojnika bio povećan s dosadašnjih 55.000 na 130.000. Britanski premijer Gordon Braun je istakao da je potrebno da "saveznici ravnomernije rasporede obaveze u Avganistanu", što će uključiti slanje dodatne opreme.
Istoga dana saopšteno je da je da Gruzija i Ukrajina neće dobiti poziv za članstvo, budući da se pojedine države, u prvom redu Nemačka i Francuska oštro protive tome, iz straha da bi takav potez mogao izazvati gnev ruskog predsednika Vladimira Putina koji će takođe doputovati na samit.
Gruzija i Ukrajina su, ipak, pozdravile jučerašnje saopštenje sa samita NATO-a da će "jednog dana" postati članica Alijanse kao "istorijski proboj". "Ovaj dokument predstavlja istorijski proboj u međusobnim odnosima Gruzije i NATO-a", rekao je na konferenciji za novinare gruzijski ministar spoljnih poslova Dejvid Bakradze.
Ukrajina obećanje lidera NATO-a da će ta zemlja jednog dana postati članica Alijanse shvata kao "jasan izgled" toj bivšoj sovjetskoj republici za članstvo u NATO-u, prenosi agencija Interfaks, citirajući današnju izjavu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Vladimira Ohrickog. Ohricko je rekao u Bukureštu da Kijev očekuje da će ta odluka "otvoriti Ukrajini veoma jasan izgled za članstvo u Alijansi".
Jedna od glavnih tema samita jeste i plan SAD o razmeštanju delova protivraketnog štita na području centralne Evrope, čemu se oštro protivi Moskva. Prema rečima visokog američkog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, lideri Alijanse složili su se da će danas pružiti podršku inicijativi Vašingtona i apelovati na Rusiju da odustane od pritužbi, izjavio je neimenovani američki zvaničnik. Isti izvor je najavio da će članice Alijanse potpisati dokument u kojem se navodi da "proizvodnja balističkih projektila predstavlja sve veće pretnju po snage, teritoriju i stanovništvo članica NATO-a, te da plan Vašingtona predstavlja značajan doprinos u zaštiti saveznika".

Ostale vestiArhiva