Početak ove filmske godine imao je obeležje "Čarlstona za Ognjenku", reditelja Uroša Stojanovića, i nove hit uloge Katarine Radivojević. Iako po popularnosti ne može da potuče "Zonu Zamfirovu", kako je bioskopska i TV publika i danas prepoznaje, po mnogim kritičarima, ostvarila je najznačajniju filmsku ulogu do sada. Nedavno, Katarina Radivojević započela je i svoje prve važnije filmske angažmane u inostranstvu, a pozorišna publika moći će da je vidi 18. aprila, na sceni Madlenijanuma, u novoj inscenaciji poznate komedije Žorža Fejdoa "Dama iz Maksima", u režiji Slavenka Saletovića.
Za jednu od naših najintrigantnijih i najlepših glumica, restoran "Verdi" poslužio je potpuno novi specijalitet - lososa sa gamborima i taljatelama, u sosu od anisa, mladog luka, đumbira, "čeri" paradajza, belog vina, limeta, ulja od tartufa, a kao dezert flambirane banane u sosu od kafe.

Verujete li da hrana ima moć zavođenja, i šta je ono najviše što muškarac od vas može da dobije u kuhinji?
- Verujem da je afrodizijak, jer vidim da se oba pola vrlo ozbiljno bave hranom. Ima dosta žena koje svoje muškarce uvek zovu na večeru ili neki drugi obrok, kao što ima i muškaraca koji donose doručak u krevet. I to je lepo, iako još ne upotrebljavam takvo "oružje". Umem da napravim neke specijalitete Džejmija Olivera, recimo, rižoto sa gamborima, volim tikvice sa piletinom i kokosovim mlekom, to je vrh mojih kulinarskih sposobnosti i najviše što muškarac u retkim prilikama u kuhinji može da dobije od mene. Možda ću se popraviti s godinama.

Da li možemo da najavimo da je nedavno započela i vaša filmska karijera u inostranstvu?
- U čudnom spletu okolnosti dobila sam ulogu u filmu "Morfijum", velikog ruskog reditelja novije generacije Alekseja Balabanova, čija ostvarenja poznaje i naša publika sa Festa. Pripala mi je čast da u njegovom novom filmu igram epizodni, ali vrlo zapažen lik, Ekatarinu Karlovnu, a sve je došlo slučajno - u januaru sam bila u Rusiji na kratkom odmoru, tada sam Balabanova srela i lično. Nisam bila na kastingu, nije video nijedan moj film, samo je razgovarao sa mnom, i posle toga stigao je poziv za snimanje. Ono što me je posebno obradovalo jeste što mi je Balabanov honorarom i tretmanom pokazao da me smatra zvezdom, ma kako to pretenciozno zvučalo kada se kaže - prvi put u životu imala sam svoj trejler na snimanju. Ovde ga nikada nisam dobila. Ali, eto, to je život - kada ste spremni za avanturu, svašta može da vas zadesi.

[]bOsećate li se ovde kao zvezda?[/b]
- Ponekad, u onim lepim momentima kada osetim iskrenu pažnju i poštovanje, ako izuzmemo to što sam već godinama vrlo zanimljiva tabloidima i paparacima, koji stalno pokušavaju da iskopaju nešto epohalno iz mog života. Mislim da živim pošteno, nemam šta da krijem, ali sve to može da bude vrlo neprijatno. O meni su toliko neistinitih i ružnih stvari napisali, da se više ničega ne bojim, niti strepim - mislim da strašnije od onoga što sam već videla ne mogu da doživim.

U pozorištu "Madlenijanum" publika će vas uskoro videti u novom liku, Cici Žeravici Žorža Fejdoa. Šta za vas lično znači biti Cica Žeravica?
- "Dama iz Maksima" je, pre svega, priča o licemerju - svi žive u idiličnim brakovima, a onda tim odanim muškarcima glave zavrti Cica Žeravica. I to ne toliko fizičkim sposobnostima, nego time što je slobodna, iskrena, otvorena i, kako jedan junak iz te komedija kaže, "pravi ulični mangup". A u samom nadimku vidi se da je to žena puna strasti, zbog čega se i po tri puta preznojim na probi. Ali, ako bih govorila o ličnim afinitetima, iako je ona sjajan lik, bliža mi je Mala Boginja iz filma "Čarlston za Ognjenku".

Kako doživljavate to što vas neki mediji plasiraju i kao najlepšu Srpkinju današnjice?
- To je baš veliki kompliment, treba ga izneti, ali shvatam da on dolazi, pre svega, zbog uloga koje sam do sada odigrala, i ličnog stava koji sam kroz njih emitovala. Sebe privatno ne smatram posebnom - ne izgledam tako grandiozno kao na ekranu, ali mene kamera voli i pomaže mi da delujem lepo.

Mala Boginja iz "Čarlstona" može da bude i simbol srpske žene i njene žrtve - da li biste vi, kao ona, dali čitav život za ljubav jednog muškarca?
- Mislim da bih mogla to da uradim, ali na način da žrtvujem nešto što je meni u ovom trenutku najvrednije, a to je karijera. Jer, šta je žrtva? Neko i nema šta da žrtvuje - toliko je možda siromašan duhom ili svojim životom. Ali, mislim da neko ko je pravi muškarac, za koga se vredi žrtvovati, nikada ne bi tražio da se odreknem stvari koje mene čine srećnom.

Ko je za vas "gospodin pravi"?
- Većina uspešnih i hrabrih žena koje poznajem, a uspeh smatram, pre svega, "detetom" smelosti, manje-više još uvek su u potrazi za "pravim". Brojka srećnih parova svela se na minimum, očigledno je da su žene sve pametnije, jače i slobodnije, i, nažalost, sve usamljenije. Pitanje je, naravno, šta ko želi od života. Iako ne mogu da nađem definiciju "pravog", to je neko ko će me prihvatiti ovakvu kakva jesam, bez ikakvih ideja da me menja na bilo koji način.

Šta je danas vaša moć?
- U ovom trenutku moja najveća moć možda je moja mladost, ali i to što sam ostala dosledna sebi, i što od prvog trenutka kada sam se pojavila na javnoj sceni nisam imala grešaka u karijeri.

Ko su za vas lepotice današnjice?
- Od starijih, Ana Manjani i Bet Dejvis. Dopada mi se kako živi Anđelina Džoli - zbog dece koju usvaja, humanitarnog rada, neisfoliranosti. Meril Strip je izuzetna žena i glumica, cenim i Vinonu Rajder i Kiru Najtli.

Koje biste se osobine rado odrekli?
- Impulsivnosti. Još nisam stekla mudrost da "iskuliram" i da ignorišem neke situacije. Možda to proističe i iz moje iskrenosti, koju, opet, ne bih menjala i smatram je svojom najboljom osobinom.

Šta ne podnosite kod muškaraca?
- Najgore ljudske osobine su licemerje, manipulativnost, laž, to su slabosti karaktera. A slabost posebno ne podnosim kod muškaraca, jer ne može da mi bude privlačan i muževan neko ko nije jak.

U čemu naše žene najčešće greše?
- Pristaju na kompromis - šta ću ako se ne udam, ili ako izgubim taj posao, ili ne pristanem na ovo i ono... Taj nedostatak samopouzdanja verovatno se ponese iz kuće, iz vaspitanja. U porodici iz koje potičem, žene su oduvek bile učene da budu ponosne, slobodne, i da ne prave kompromis samo zbog toga da ne bi bile same.

U kom biste rimejku najradije igrali?
- "Kazablanka", "Bilo jednom u Americi", "Beti Blu".

Zašto vas neki doživljavaju i kao "maskotu" DS?
- Naravno da je to besmisleno i tendenciozno. Ja sam samo javno zamolila svoju generaciju da izađe na izbore, i da zajedno pomognemo da se ne vratimo u devedesete, i da ostanemo zaključani u nekoj rupi Evrope. Nikakvih drugih pretenzija nikada nisam imala, iako ideju EU ne smatram idealnom. Ali, bolju u ovom trenutku nemamo. I to je čitav moj angažman - neko sam ko nikome ne pripada, samostalac sam u svemu. Nisam član nijednog pozorišta, nisam ni u jednoj produkcijskoj kući, nisam vezana ni za jednu televiziju, zato uvek mogu da budem svoja, i da svoje stavove ispoljavam javno.

Pisanje nekih tabloida govorilo je o vama i kao o "fatalnoj ženi" na našoj političkoj sceni danas. Ko je za vas najmuževniji političar u Srbiji?
- Nikada o političarima nisam razmišljala na taj način, a zbog priča koje su lansirane, i to što je neko licemerno hteo da me vidi kao "maskotu" neke stranke, namerno ću reći da je najmuževniji političar u Srbiji naš predsednik, Boris Tadić. On nije moj lični izbor, ali ako moram da odaberem od ponuđenog, onda biram njega.

Šta čini vaš arsenal za zavođenje?
- Dugo nisam zavodila, i potpuno sam zaboravila. Možda su to spontanost i veština opuštenog komuniciranja. Verujem, međutim, da su moji aduti ono što ljudi ne očekuju od mene, jer je u javnosti napravljena drugačija slika. Kada nekome dozvolim da me upozna, onda shvati da sam u suštini vrlo meko i dobro stvorenje.

Ko je najveća srpska heroina?
- Čučuk Stana.

Koju rečenicu muškarac koji želi da uđe u vaše srce nikada ne sme da izgovori?
- Sredi mi u nekoj banci da dobijem kredit.

Ostale vestiArhiva